инфо 04 08 10 16 18 24 ГРАДСКА СКУПШТИНА ИНТЕРВЈУ ПРВИ ПАРТИЗАН ОКРУГЛИ СТО РРА ЗЛАТИБОР ИСТАНБУЛ Ребаланс није изгласан Сања Јанковић Оскар квалитета Душко Кузовић Иноватори у Будимпешти Сведочење Жарка Јанковића DIREKTOR: Petar Petrovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Zorica \okovi} REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Radojka Popovi}, @anka Eri}, Dragica Cvijovi} PRIPREMA: [tamparija "Grafoprint" U`ice KONTAKT: redakcija 513-256, oglasno 513-261, urednik 513-128, marketing 513-261, faks 513-929, 066/5523111 ЖИРО РАЧУН: 330-30000599-33 3
хроника СЕДНИЦА ГРАДСКЕ СКУПШТИНЕ УЖИЦА Ребаланс није изгласан Други ребаланс ужичког буџета поново пред оборницима. Демократе: празна обећања и изневерена очекивања грађана. Град Ужице не одустаје од градње постојења за пречишћавање отпадних вода. Други ребаланс градског буџета на 36. седници Скупштине није усвојен. Предлог ребаланса подржала су 33 одборника, против је било 16, а уздржаних у гласању било је четворо. За ову одлуку била је потребна проста одборничка већина од 34 гласа. Већ приликом гласања за одлуку о висини стопе пореза на имовину што је била следећа тачка дневног реда на седници градског парламента протеклог уторка у сали је евидентирана већина од 35 одборничких гласова. Ужички буџет је ребалансом умањен за 70 милиона динара и највећи део односи се на Дирекцију за изградњу од око 30 милиона динара (планираних 8 милиона динара за Аеродром, 5 милиона за путеве и улице и друго). Расправи о буџету претходила је дискусија о буџетском извршењу за првих девет месеци ове године. Према речима известиоца Зорана Аџића, члана Градског већа за буџет и финансије извршење у периоду јануар-септембар је 65 одсто, а идеално би било да је реализација износила 75 процената. Између осталог за отплату главнице, камата и курсних разлика у овом периоду плаћено је 160 милиона динара. Корисницима помоћи издато је 38 решења у износу од 8 милиона динара. Одборници опозиционе Демократске странке питали су колико износе дуговања Града према јавним предузећима за услуге, шта је са инвестицијама у граду и доласком ЛИДЛ-а, Универзитетом... Демократе су за говорницом критиковале актуелну власт за празна и изневерена очекивања грађана Ужица (Вујић, Филиповић, Пајовић и Токмаковић) од њеног прекомпоновања по угледу на састав републичке Владе до промене градоначелника. Градоначелник Ужица Тихомир Петковић рекао је да се буџет налази у крајње тешкој ситуацији и да је у односу на план ове године потрошен добар део новца. Он је критиковао претходну локалну власт за нереално задуживање које није било у складу са буџетским приходима од 7 милиона евра у периоду 2010-2012. године. Петковић је додао да у 2013. години није реално сагледано стање у буџету и подсетио да је милион Детаљ са седнице градског парламента евра, односно 120 милиона динара за решење проблема воде издвојила Република и да ће бити издвојено 2,8 милиона евра за Фабрику воде. У овом делу заседања чуо се и предлог демократа председнику Скупштине Радиши Марјановићу да поред грба града на зиду свечане сале буде постављен натпис-опомена: Општи интерес уместо личног. У делу расправе о другом ребалансу буџета као разлози умањења наведен је недовољан прилив средстава, мера штедње и после- Председништво Скупштине и одборник ДС-а Иван Филиповић 4
ПРОЈЕКАТ "УЖИЧКА ПРИЗМА" КОЈИ РЕАЛИЗУЈЕ НЕДЕЉНИК ВЕСТИ, СУФИНАНСИРА ГРАД УЖИЦЕ. Крајем године минус 400 милиона динара? - Уместо актуелних 270 милиона доспелих, а неизмирених обавеза највероватније ћемо имати уколико не продамо део имовине Касарне у Крчагову крајем године око 400 милиона динара доспелих, а не измирених обавеза - речи су градоначелника Петковића уз оцену да неликвидност може угрозити и исплату личних доходака у локалној самоуправи. Услови за изградњу колектора у Ужицу Видоје Дрндаревић, Тихомир Петковић и чланови градске владе дице три ванредне ситуације у којима се Град нашао. Приходи су умањени на износ од 2,3 милијареде и мањи су за 70 милиона динара, рекао је известилац Зоран Аџић. Позиција пореза на доходак, добит и капиталну добит смањена је за 24 милиона динара, порез на имовину за 30 милиона динара, порез на добра и услуге повећаван за 2,6 милиона динара, трансфери од других власти смањени су за 10 милиона динара, ставка други приходи повећаван је за 52 милиона динара... Одборници ДС-а критиковали су смањење буџета који се односи на социјална давања (жртвама насиља, подршка материнству и друго) од 1.309.000 динара, културу, образовање док се повећавају ставке за плате у кабинету градоначелника. Власт је одговорила да је повећање средстава условљено за зараде заменика председника општине Севојно и секретара. Градоначелник Ужица Тихомир Петковић рекао је за скупштинском говорорноцом да је стање у градским финансијама горе него што се да видети у реблансу. - Приходе смањујемо за 70 милиона динара, а већ знамо да 63 милиона динара нећемо имати и они нису исказани ребалансом. Рачуноводствено гледано не можемо да искажемо буџетски дефицит. У минусу смо 133 милиона динара и изгледно је да нећемо наплатити 122 милиона које смо у ребалансом предвидели. Највераоватније са 31. децембром бићемо у минусу 250 милиона динара. Толико о реалној ситуацији која је катастрофална. Нисам случајно наводио период од 2010-2012. Године, јер одговорна власт улаже колико може да не оптерети буџет и следећу власт. То је први окидач за ситуацију у којој се данас налазимо. Крајем 2008. године по одласку са функције председника општине готово сва плаћања су била намирена - рекао је Петковић. Он је оценио да после тога није рационално рађено на уравнотежењу градског буџета, јер минус од 333 милиона није се могао уравнотежити за годину или две, јер у случају равнотеже за око 300 милиона би се морали умањити расходи буџета што је немогуће за нормалан живот града. - Од почетка наредне године почињемо да уравнотежујемо буџет. Уместо 270 милиона доспелих, а неизмирених обавеза 5 највероватније ћемо имати уколико не продамо део имовине Касарне у Крчагову крајем године око 400 милиона динара доспелих, а не измирених обавеза - речи су градоначелника Петковића уз оцену да неликвидност може угрозити и исплату личних доходака у локалној самоуправи. Порез на имовину остао је на нивоу из 2013. године и у репрограму и у повећању наплате својих потраживања Град покушава да ублажи тешку финансијску ситуацију. Други ребаланс није добио подршку просте одборничке већине од 34 гласа од укупно 67 одборника колико има ужички парламент. Овај документ наћи ће се на наредној седници. - Два или три одборника владајуће већине се у тренутку гласања нису налазила у сали. На некој од наредних седница овај ребаланс ће бити усвојен. Велики проблем у извршењу ребланса биће изостанак наплате 120 милиона од наплате за имовину Касарне јер има наговештаја да се то неће десити - изјавио је члан Градског већа Зоран Аџић који је нагласио да порез на имовину није повећан и да је на нивоу за 2013. годину. Жанка Ерић Скупштина града Ужица је на седници донела закључак по коме је неопходно да се за изградњу централног постројења за пречишћавање отпадних вода уради Студија о утицају на животну средину, али и да се од кредитора затражи померање рока изградње. Град Ужице неће одустати од реализиције пројекта уколико Студија покаже да нема негативног утицаја на животну средину. Други неопходан услов је да Град добије сагласност кредитора, КФW банке и надлежног министарства, да се рок за изградњу помери са краја 2016. на крај 2017. године. Студија о утицају постројења за прераду отпадних вода на животну средину требало би да буде готова највише за три месеца. Овом делу седнице присуствовали су и представници МЗ Горјани и Крвавци.
актуелно ПРОЈЕКАТ "ПЕРИОСКОП", КОЈИ РЕАЛИЗУЈЕ НЕДЕЉНИК ВЕСТИ, СУФИНАНСИРА ОПШТИНА ЧАЈЕТИНА ЧАЈЕТИНА Још брже до грађевинске дозволе Увођењем софтверких програма кроз пројекат Брже и лакше до грађевинске дозволе, општина Чајетина ће још унапредити процедуру издавања грађевинских дозвола која је и сада најефикаснија у Србији Председник општине Чајетина,Милан Стаматовић и представници Регионалне развојне агенције Златибор и ОПТИМУС-а, Центара за добро управљање, потписали су прошле среде Протокол о сарадњи у оквиру пројекта Брже и лакше до грађевинске дозволе. Циљ је успостављање Органа за обједињену процедуру (ООП) и регистра административних поступака, који ће обезбедити брзо, траснпарентно и квалитетно спровођење поступака из области градње. Пројекат се реализује у оквиру Програма Развој приватног сектора у Југозападној Србији (ПСД) који финансира Швајцарска влада, кроз Швајцарску агенцију за развој и сарадњу у Србији СДЦ, а реализује Регионална развојна агенција Златибор. Поједностављење поступка добијања грађевинске и осталих дозвола преко Органа за обједињену процедури повећање транспарентности административних поступака ће додатно повећати потенцијале општине Чајетина и утицати на стварање повољног пословног окружења. По речима председника општине Чајетина, Милана Стаматовића, основна вредност пројекта је што ће инвеститори заинтересовани за градњу на подручју општине, уместо да губе време за одлазак у надлежне институције, моћи да добију све потребне информације на једном месту, о томе шта је све потребно прибавити за издавање грађевинске дозволе, који су услови, цене, рокови. Локална самоуправа и на овај начин жели да привуче нове инвестиције које значе и ново запошљавање и смањивање стопе незапослености која је у овој општини најмања у Србији и која је сада свега шест и по посто. -Показаћемо да постајемо општинска управа која је у правом смислу речи сервис грађана, док ће јавна предузећа са којима сарађујемо, бити ефикаснија у односу и према грађанима и потенцијалним инвеститорима, који ће добити позитивну поруку да брзо могу да прођу кроз процедуру без нелегалних послова. Дешава се да се службеници не појаве на радном месту или да одуговлаче процедуру, а овим умрежавањем све ће бити једноставније, лакше и транспарентније,- рекао је Стаматовић. Славко Лукић сматра да је овај пројекат пример како општина Чајетина побољшава развој приватног сектора. Са потписивања Протокола у Чајетини -Знамо да је Чајетина и до сада имала брзе процедуре за издавање грађевинских дозвола, али ће пројекат омогућити да оне буду још ефикасније и једноставније, јер законска регулатива често није усаглашена, а комуникација са републичким јавним предузећима имала је низ институционалних проблема. Овај софтверски програм за те процедуре иде у сусрет новом закону,- истакао је Лукић. Слађана Каравдић Кочевић, директорка ОПТИМУС Центра за добро управљање је рекла: -ОПТИМУС у пројекат улази са два софтвера, један за електронско повезивање јавних предузећа, катастра и других организација и локалне самоуправе и други софтвер за електронски регистар који даје могућност да се унесу сви административни поступци које спроводи општина. За сада ће то бити административни поступци из области планирања и изградње што ће омогућити потпуну информисаност странке. Р. Поповић СРПСКА НАРОДНА ПАРТИЈА Иницијативни одбор Са циљем да изграде економски развијенију, просперитетнију, друштвено праведнију, бољу и срећнију Србију, Иницијативни одбор Српске народне партије одржаће Оснивачку скупштину ове партије у четвртак четвртог децембра у Београду у Еxpo центру са почетком у 13 часова. Организован је превоз за поласке из Чајетине (испред зграде Општине) у осам часова и из Ужица (испред Железничке станице) у 8.20 часова. Р. В. ЧИГОТА Прегледи ендокринолога У Специјаној болници Чигота на Златибору у петак 5. и суботу 6. децембра 2014. године пацијенте ће прегледати стручни сарадник са Медицинског факултета из Београда проф. др Милош Жарковић ендокринолог. Информације на тел 031 597 259 www.cigota.rs 6
друштво УНИЈА СТУДЕНАТА УЖИЦА Млади поручују Бројни проблеми са којима се млади суочавају на локалном нивоу морају се решавати тако да из Уније студената Ужица сматрају да треба да учествују у изради Локалног акционог плана за младе за град Ужице на основу националне стратегије за младе 2015-2025.године На округлом столу у Народној библиотеци Млади као покретачки фактор,однос према младима на различитим друштвеним нивоима и допринос младих развоју заједнице и остварењу идеје уређеног друштва биле су теме округлог стола Млади поручују у организацији Уније студената Ужица. Позиву су се одазвали представници омладинских организација и цивилног друштва али не и представници локалне власти који су задужени за младе. Председник Управног одбора Уније студената Ужица Радован Новаковић рекао је да је кључан однос према младима како на локалном тако и на регионалном и националном нивоу. -Млади се суочавају са бројним проблемима па је зато потребно утврдити механизме како би се брже решавали али и смернице за институције које се баве младима. Пре свега то се односи на локалну самоуправу и на утврђивању будуће политике, истакао је Новаковић. А представници школских локалних парламената изнели су примедбе које се односе на образовање јер наводе да су затрпани теоријским без практичне примене знања. Драгана Ћосовић, ученица четвртог разреда Гимназије рекла је и да - наступи аматерских група у Градском културном центру немају увек термине за своје активности, како је то раније било, јер се они сада уступају професионалним групама. Зато у закључима наводе да члан Градског већа задужен за младе иако је прихватио позив за учешће није дошао на скуп, Драгана Ћосовић, ученица четвртог разреда Гимназије Радован Новаковић, председник Управног одбора Уније студената Ужица али и да како наводе то није први пут. Јер млади морају учествовати у изради Локалног акционог плана за град Ужице који ће бити донет до краја године на основу националне стратегије за младе 2015-2025 јер је план до 2014.године био мртво слово на папиру и није се примењивао. У закључима се додаје да се морају створити услови и за повратак младих по завршетку студија, али се истовремено противе и покушајима манипулације младима. Д.Цвијовић Део закључака Уније студената Ужица -Немогуће је да цена месечне карте на базену у Ужицу за студенте буде скупља од цена у Београду на врхунским пливалиштима -Проблем средњошколских парламената у пракси јесте недовољно финансијских средстава да би могли да реализују своје акције, за које имају идеје -Недопуство да се организације које су репрезентативни представници младих као што је Унија Студената Ужица не консултује око пројекта Ужице Универзитетски центар -Унија Студената Ужица нема свој простор за рад, те да уместо да у свом простору организује овај Округли сто мора да тражи простор за сваку своју активност. -Град Ужице јако мало ради са младима, нема идеја којима би унапредио положај младих и радио истовремено на њиховом повратку, а уопште не показује вољу да прихвати идеје које му нуде представници младих. 7
интервју САЊА ЈАНКОВИЋ, ЧЛАНИЦА ГРАДСКОГ ВЕЋА УЖИЦА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ Све више младих пољопривредника - Највећа заинтересованост наших пољопривредних произвођача ове године била је за субвенционисану набавку механизације, што се могло видети и из чињенице да су средства за ову намену утрошена у року од два дана - каже за Вести Сања Јанковић у одговору на питање о искоришћености аграрног буџета. Колико је износио аграрни буџет нашег града за ову годину и да ли има проблема у реализацији? - Аграрни буџет Града Ужица за 2014. годину је износио 17.400.000 динара. У реализицији Програма спровођења мера субвенција у пољопривреди није било потешкоћа, јер су се оне спроводиле у складу са законским регулативама. Какво је било интересовање пољопривредника са територије нашег града за субвенције и за коју пољопривредну производњу су највише били заинтересовани? - За сточарство је искоришћено 6.000.000 динара, за воћарство 3.000.000 динара, а за механизацију 2.500.000 динара. Једино за средства намењена пластеничкој производњи пољопривредници нису били у довољној мери заинтересовани, тако да су она остала неутрошена. Највећа заинтересованост наших пољопривредних произвођача била је за субвенционисану набавку механизације, што се могло видети и из чињенице да су средства за ову намену утрошена у року од два дана. Који су основни пројекти који се односе на област пољопривреде за које процењујете да су од највеће важности за Ужице и на којима ћете инсистирати или које видове пољопривредне производње ће Град субвенционисати и у наредном периоду за које процењује да су од велике важности за аграр? - За наредну годину спроводили би исте мере, а у плану су нам и нове, у складу са финансијским могућностима Града Ужица које ће бити предвиђене буџетом за 2015. годину и у складу са интересовањима и сугестијама пољопривредника са којима смо успостављали контакте. Као и раније за све планиране активности потребна нам је сагласност Министарства пољопривреде и заштите животне средине, а да ли ћемо се изборити за већи буџет, остаје да се види. Шта је са одштетним захтевима пољопривредницима из Луновог села чије је пластенике и њиве Лужница поплавила и прошле и ове године? Када ће добити средства? - Штете које су настале као последица поплава на територији нашег града су велике, али се не решавају на нивоу града, већ државе. Ми, као град, вршимо процену штете, а држава одлучује о исплатама. Као што сам рекла, највише помажемо корисницима субвенцијама. Што се мајских поплава тиче и последица, то зависи од терена. Због тога што је био крај маја, када је већ био посађен и кукуруз и повртарске културе, много засађених култура је уништено, због чега се у последњем моменту радило на томе да се све пресеје. Највише је погођена Злакуса, Поточање, Лужничка долина. Штету су највише нанеле реке Лужница и Гостиница. у неким местима вода је однела целу њиву, а неким само део. У сваком случају, губитак је велики. 8
интервју У каквом је стању задругарство у селима нашег града. Колико имамо живих задруга? Град ради процену штете - Задругарство је у лошем стању, пољопривредници су изгубили поверење у задруге. Од свих активних задруга на територији Града Ужица вредна помена је ЗЗ ''Агро Поникве''. У разговорима са пољопривредницима које проблеме вам наводе као ургентне и који су њихови најчешћи захтеви према локалној самоуправи? - Неких ургентних проблема од стране пољопривредних произвођача за сада немамо, али имамо велики број захтева од стране истих за повећање средстава за субвенције које локална самоуправа даје. - Штете које су настале као последица поплава на територији нашег града су велике, али се не решавају на нивоу града, већ државе. Ми, као град, вршимо процену штете, а држава одлучује о исплатама - наводи Јанковић. Зашто у ужичком крају нема ни једне пољопривредне изложбе? У Пожеги је угашена, а и у Ужицу одржана је само једна пре годину-две дана на којој су били изложени плодови јесени? - Због тешке економске ситуације сматрали смо да је боље новчана средства усмерити на директну помоћ пољопривредним произвођачима. Чим се стекну бољи услови у наредним годинама планираћемо организовање пољопривредних изложби различитог садржаја, јер је то од значаја за Град и пољопривредне произвођаче. Који су по вама највећи проблеми села града Ужица и за које решење може да понуди Град, а за које решење не зависи од Града већ од Републике и целокупне економске ситуације? - Највеће проблеме пољопривредницима доносе елементарне непогоде како што су град, суша и поплаве. Проблеми који настају као последица града се делимично решавају кроз систем противградне заштите (за коју се издваја два милиона динара) и као кроз субвенционисани набавку противградне мреже, а проблеме који настају због суше ублажавамо кроз субвенционисану набавку система за заливање за регистрована пољопривредна газдинства. Наше село има неповољну старосну структуру. Све је више старих, а мање младих на селу. Ипак да ли се због тешке економске ситуације у граду повећава број пољопривредника? - Број пољопривредних произвођача се повећава, а ту бих посебно нагласила да се повећава број младих који се баве различитим гранама пољопривреде. Имала сам прилику да на терену и упознам те младе произвођаче. Наша држава треба да улаже у пољопривреду, јер унапређењем пољопривреде унапређује се и привреда, а самим тим и бољи живот грађана. Жанка Ерић Највише за сточарство - За сточарство је искоришћено 6 милиона динара, за воћарство 3 милиона динара, а за механизацију 2,5 милиона динара. Једино за средства намењена пластеничкој производњи пољопривредници нису били у довољној мери заинтересовани, тако да су она остала неутрошена - каже Сања Јанковић, чланица Градског већа за пољопривреду. 9
хроника ПРВОМ ПАРТИЗАНУ ОСКАР КВАЛИТЕТА Апсолутни победник Први партизан је први пут конкурисао и добио националну награду за пословну изврсност Оскар квалитета. И ову годину завршиће на нивоу, ако не и већег прошлогодишњег физичког обима производње од око 250 милиона комада производа и извоза вредног од око 75 милиона долара. Највећи проблем сада је што фабрика не може да произведе онолико робе колико тржиште тражи. Ово ће бити решено у највећем делу за годину и по дана када буде завршен инестициони пројекат и када производња буде већа за 40 посто Ужичко предузеће Први партизан први пут је конкурисало и одмах и добило националну награду за пословну изврсност Оскар квалитета 2014, као апсолутни победник у категорији реалног сектора. Оскар додељује Фондација за културу квалитета и изврсност у сарадњи са Привредном комором Србије и уз подршку Министарства привреде, двадести пут, поводом светског Дана квалитета, 14. новембра, а на основу девет критеријума који свеобухватно дефинишу рад и понашање компаније. -Ово је огромно признање нашој фабрици за свеукупне пословне резултате и квалитетан рад које остварује дуги низ година,- рекла је на конференцији за новинаре која је организована овим поводом, Ђука Вуловић, директор квалитета у Првом партизану. Технички директор Првог партизана, дипломирани машински инжењер, Михаило Топаловић, рекао је да се Оскар квалитета не добија тако што себи зацртате циљ да га добијете, већ тако што свој посао радите како треба и на најбољи начин. -Нашу компанију чини скуп добрих појединаца, то је добро укомпонован систем који се темељи на традицији дугој 86 година. Највише оцене добили смо по критеријуму лидерства, а да бисмо задржали то место које имамо на светском тржишту, на које су нас поставили наши корисници, планирали смо да наставимо и у наредном периоду да радимо на развоју нових производа које захтевају наши купци, на развоју нових програма, модернизацији капацитета, али и на развоју људских ресурса захваљујући којима наша фирма има будућност,- рекао је Топаловић. Директор, Добросав Андрић образлажући награду, подсетио је да годинама уназад Први партизан бележи раст производње и извоза и свака година је по тим показатељима рекордна. И ову ће завршити веома добро. Физички обим производње и вредност извоза биће на нивоу, ако не и већи, у односу на резултате Са конференције за новинаре (с лева на десно): Ђука Вуловић, Добросав Андрић и Михаило Топаловић постигнуте прошле године који су, такође, били рекордни, када је остварена производња од око 250 милиона комада и извоз у вредности од око 75 милиона долара. Производња у Првом партизану тренутно се одвија пуним капацитетом. Ради се у три смене сваког дана и суботом, али је највећи проблем, што то није довољно да тражња буде задовољена. - Први партизан у овом моменту може да прода још најмање 50 посто више, од онога што произведе. То значи да морамо да размишљамо на који начин да се одазовемо позиву тржишта, да се оспособимо да испунимо све жеље својих купаца,- нагласио је Андрић и подсетио да Први партизан пласира своје производе на тржишта 90 земаља, највише, половину укупне производње, на америчко тржиште, на које доспевају и опстају само они који су најбољи. -Настављамо да одржавамо добру тржишну позицију. Већ у септембру, закључили смо уговоре за наредну годину. Прошле године смо са нашим највећим купцем за америчко тржиште, потписали уговор вредан 30 милиона долара годишње за наредних седам година. Ова прва година реализације говори да ћемо Плата -Плату примам на основу Уредбе Министарства одбране, она је зарађена и није узета из буџета, - кратко је прокоментарисао Андрић поводом писања у дневној штампи да је његова плата око 400.000 динара 10
Три хиљаде захтева за посао -У овом моменту има преко 3.000 молби за запослење. Сви желе да раде у Првом партизану. Морамо да разумемо те људе, али, опет, цело Ужице не може радити у Првом партизану, то је немогуће. Због тога трпим неизмерне притиске у фабрици, на улици, у кући, на пијацу, свуда. Оно што је извесно, јесте да ћемо сукцесивно са повећавањем производње, повећавати и број запослених,- рекао је Андрић. Велики задатак Један од погона Првог партизана - Први партизан има свој КУД, фудбалски клуб, спонзорише ФК Слободу, помаже кошаркашки спорт у Ужицу, болесне, Црвени крст, све људе којима је неопходна помоћ да би опстали. Када се све сабере, то нису мала средства, али све то радимо на опште задовољство, јер на тај начин помажемо наш град и нашим суграђанима. Осим тога, компанија кроз своје пословање сарађује са бројним предузећима не само у Ужицу, већ и са ширег подручја. Само од Ваљаонице бакра купимо робе у вредности од 25 милиона долара. Кад све сагледамо, сигурно око 10.000 људи је више или мање везано за Први партизан. То значи да је пред нама још већи задатак, да морамо водити рачуна да и у будућности сви ти људи који су посредно и непосредно везани за нас, боље живе,- рекао је Андрић. испоручити више од 30 милиона долара, а наруџба за наредну, такође ће бити већа од вредности која је дефинисана уговором,- рекао је Андрић и подсетио, да је белгијски купац, велики европски снабдевач малог наоружања, проширио захтеве за наредну годину, као и велики купац из Немачке. Са ова два партнера Први партизан развија сарадњу више од деценије која је са почетних 100.000 евра годишње порасла на три и по милиона. Тако је и са свим осталим купцима, нагласио је Андрић и подсетио да је у посладња три месеца, фабрика потписала и три уговора са овлашћеном државном институцијом надлежном за промет производа наменске индустрије, Југоимпортом који су вредни више од 20 милиона евра. -Схватили смо да смо исувише нападнути тражњом за нашим производима, што је добро. Међутим, у наредним годинама не можемо убеђивати купце да нисмо у стању да испоручимо све количине робе које они желе. Због тога се годинама престројавамо и тражимо могућности да се у оквиру постојећих капацитета произведе више. За то нам је потребна опрема, нови и инфраструктурни и људски ресурси,- рекао је Андрић подсећајући да је Први партизан из тих разлога започео велики инвестициони пројекат, процес измештања производње из подземног објекта уз осавремењавање опреме у складу са најсавременијим светским стандардима и уз поштовање еколошких норми. -Овај пројекат је свеобухватан и вреди 30 милиона евра. До сада смо га реализовали више од половине и у опреми и инфраструктури, у вредности од око 18 милиона евра. Остатак пројекта планирано је да завршимо у наредних годину и по дана. До сада смо сва финансијска средства обезбедили из текућег пословања уз само један кредит од 2,2 милиона евра од Фонда за развој,- рекао је Андрић. Тако је од почетка инвестиционог пројекта до сада, пуштена у рад Фабрика за производњу зрна, а наредних дана биће озваничен рад и Фабрике за производњу чауре, смештене у реконструисаним халама бивше Гаме и Тврдог метала. Андрић је најавио да би током првог квартала наредне године, требало да буде испоручена опрема из Швајцарске која ће омогућити повећање производње чауре за 40 процената. -План је да на пролеће наредне године поставимо камен темељац за изградњу фабрике за комлетирање муниције. Једна од варијанти је да је изградимо на Трешњици, али су у изгледу још неке локације. Углавном, фабрика ће бити ван града и план је да је завршимо за годину и по дана. Њеним завршетком, приводимо крају и целокупни инвестициони пројекат измештања производње из подземних погона,- истакао је Андрић. Реализацијом ове инвестиције, биће знатно задовољени захтеви купаца. Производни капцитети биће увећани за око 40, а реализација за 50 посто. Вредност извоза би од прошлогодишњих 75 милиона долара, требало да достигне око 120 милиона, а профит, уместо пет, десет до дванаест милиона долара. Све ово подразумева и запошљавање неколико стотина нових радника, већа средства која ће бити издвајана у градски и републички буџет, али и дуплирани укупни капитал фабрике, уместо 30 колико је сада, требало би да буде 60 милиона евра. -Верујем, да Први партизан неће стати на томе већ ће наставити и даље да се развија и напредује,- рекао је Андрић. У Првом партизану запослено је око 1.500 радника од којих је нешто више од трећине у сталном радном односу, око 500 је запослено на одређено време и исто толико ради по уговору о привремено повременим пословима. Просечна плата за октобар, на нивоу предузећа, била је око 68.000 динара. Рада Поповић 11
хроника РЕГИОНАЛНА РАЗВОЈНА АГЕНЦИЈА ЗЛАТИБОР Значајни ефекти ЕУМЕТАЛ 2 директно утицао на јачање конкурентности малих и средњих предузећа у металопрерађивачкој области. Иако пројектом није планиран, настао је кластер металопрерађивача западне Србије Наташа Кнежевић Завршна конференција пројекта Повећање конкурентности малих и средњих предузећа и јачање прекограничних веза у металској индустрији - ЕУМЕТАЛ 2, одржана је прошлог четвртка у Ужицу уз присуство учесника и из запане Србије и Босне и Херцеговине. Пројекат је реализован у протеклих годину и по дана у оквиру ЕУ прекограничног програма Србија - Босна и Херцеговина. Његова укупна вредност је 365.432 евра, а носиоци су били Регионална развојна агенција Златибор и сарајевска регионална развојна агенција СЕРДА уз подршку партнера Националне агенције за регионални развој Републике Србије и Министарства привреде кантона Сарајево. Пројекат је обухватио 20 фирми, по 10 из западне Србије и канттона Сарајево. На конференцији су уручени сертификати радницима који су успешно завршили пет модула обуке у организацији Техничке школе у Пожеги, што је један од резултата пројектне активности. Наташа Кнежевић, координатор пројекта, каже да је пројекат зацртане циљеве и остварио. -Фокус је био на јачању малих и средњих предузећа. Обучено је 50 радника. Помогли смо и десет ових предузећа да наступе на два велика сајма, у Хановеру у Немачкој и у Паризу. Осим тога, из овог заједничког рада, проистекло је и формирање првог кластера металског сектора у западној Србији, West Metal Group што ће омогућити конкурисање и за друге пројекте у овој области,- рекла је Наташа Кнежевић. Она је истакла да је захваљујући пројекту, дошло и до пословне сарадње српских и босанских фирми, па је ужички Феро промет лив уговорио са Унис претисом извоз својих производа на тржиште Босне и Херцеговине. -Одређене фирме из западне Србије су обновиле сарадњу са фирмама из БиХ, али постоје и најаве за реализацију нових послова какве стижу из пожешког Пан- комерца,- истиче Кнежевић. Према речима Славка Лукића, директора Регионалне развојне агенције Златибор, најважније је да су пројекати које донира ЕУ практични и реални. Конкретно овај, остварио је значајне ефекте. Многе фирме које су учествовале на сајмовима у Хановеру и Паризу, оставиле су утисак и за њихове производе су заинтересовани страни купци па је уговарање послова у току. Осим тога, по речима Лукића, само вредност месечног извоза који је уговорио Феро промет лив на тржиште БиХ у сарадњи са сарајевском Уни претис је на нивоу укупне вредности целог пројекта Еуметал. -Најбитније је да је приватни сектор презадовољан 12 Славно Лукић пројектом, јер је директно утицао на јачање њихове конкурентности и на домаћем и на страном тржишту. Веома важан део биле су обуке запослених у металопрерађивачком сектору које смо спровели у Техничкој школи у Пожеги, односно, њиховом Центру за усавршавање и образовање одраслих, у веома модерној лабораторији,- истакао је Лукић и нагласио да је веома значајно и то што је пројекат показао како РРА Златибор може, не само учесницима пројекта, већ и другим предузећима у металопрерађивачкој области, да помогне и после завршетка пројекта. Један од начина је подршка коју ће агенција давати новооснованом кластеру металопрерађивачке индустрије западне Србије. -Формирање кластера није било планирано пројектом, али је он настао на иницијативу самог приватног сектора и већ пишемо пројекте за њега. Осим тога, укључићемо их и у неколико других пројеката које Агенција реализује везано за иновације у производњи и умрежавање са земљама западног Балкана,- рекао је Лукић. Радољуб Маркићевић, директор и власник Потенс перфорације подсетио је да ово предузеће, учесник пројекта, које тренутно запошљава преко 70 радника, традиционално има добру сарадњу са пожешком Техничком школом. Од пре шест година, она се одвија кроз обуку и школовање заваривача и машинбравара за потребе предузећа, а настављена је и кроз овај пројекат. -Стипендирамо пет ученика, заваривача и машинбравара, који завршавају трећу годину и који ће после школовања почети да раде у нашем предузећу. Размишљамо да наставимо стипендирање ових занимања, јер их нема на тржишту рада. Они који раде ове послове, махом су преквалификовани кадрови, тако да нам је, на пример, један конобар, сада најбољи заваривач,- каже Маркићевић. Основни производни програм Потенс перфорације су резервни делови за термоелектране. Предузеће тренутно ради пуним капацитетима. Све послове добија на тендерима, не само у Србији, већ и на простору бивших југословенских република. - Тендери су веома захтевни и у роковима и у квалитету, а да бисмо то постигли, морамо имати квалитетне мајсторе,- напомиње Маркићевић истичући да је задовољан наступом предузећа на сајму у Хановеру. Милован Мићовић, председник општине Пожега каже да је задовољан што су у пројекат ЕУМЕТАЛ 2 биле укључене и пожешке фирме. -У општини имамо добрих фирми у металском комлексу, а оне које су учествовале у пројекту, на својеврстан начин су промовисале не само себе већ и општину која је препо-
хроника знала да је потребно помоћи и подржати развој приватног сектора,- рекао је Мићовић. Конференцији је присуствовао и Милна Витић, члан Градског већа Ужице, задужен за привреду. По његовим речима, пројекат ЕУМЕТАЛ 2 веома је значајан с обизиром да је металска индустрија, традиционално, носилац развоја ужичке привреде. -Имали смо срећу да у тешким времеменима сачувамо велике металске капацитете захваљујући менаџментима тих предузећа. То је утицало да у овој врсти индустрије у последњим годинама настану и нова, мала и средња предузећа,- рекао је Витић и подсетио да од око 800 привредних субјеката колико их ради на подручју града Ужица, десетак спада у категорију великих и средњих, сва остала су мала и микро предеузећа, рачунајући и приватне предузетнике. -У овом тренутнку је највећи проблем што је присутна изражена општа неликвидност која ће угрозити пословање првенствено, малих предузећа која су прва на конкурс за младе пољопривреднике Шанса за средства Конкурс за доделу средстава младим пољопривредницима отворен до 27. новембра. Техничка помоћ у попуњавању формулара у градском Одељењу за локални економски развој. Фондација Ана и Владе Дивац објавила је конкурс за младе пољопривреднике у оквиру Пројекта подршка младима у сеоским подручјима да покрену сопствени бизнис у области пољопривреде. Биће изабрано 15 младих пољопривредника који ће добити средства за покретање или проширење сопственог пољопривредног бизниса у износу до 330.000 динара. Средства за реализацију пројеката Фондација је обезбедила уз подршку Амбасаде Канаде у Србији. Члан Градског већа за омладину, бригу о породици, здравство и пројекте Бранко Гавриловић позвао је пољопривреднике да се јаве на конкурс који је отворен до 27. новембра ове године. Он је рекао да је Град Ужице пружио логистичку подршку реализацији овог пројекта кроз своје Одељење за локални економски развој. - Довољно је да пријављени на конкурс буду држављани Републике Србије. Не морају имати регистровано домаћинство на своје име. Најосновнији услов јесте да не могу бити подизвођачи, већ кључни фактор у реализацији пројекта. За оне који имају регистровано домаћинство на своје име, неопходна је оригинал потврда надлежне филијале пореске управе да је подносилац пријаве измирио све обавезе по основу пореза и доприноса. Лице које неће бити узимано у обзир је лице које је у претходном периоду имало кривичну одговорност. Сва лица ће морати да донесу потврду из суда да нису кривично гоњења, рекао Гавриловић. Град Ужице је преузео на себе да у њихово име попуни формулар, а млади пољопривредници треба само да се пријаве и кажу коју врсту бизниса желе да покрену. На прес конференцији је речено да није ограничена делатност, укључена је и примарна делатност и обрада пољопривредних производа. Ако неко жели да прошири малињак, или ако хоће пластеник, може да се пријави за ова средства. У име Одељења за локални економски развој Милојка Босић је рекла да се млади пољопривредници могу јавити на телефон 031-590-105, а све додатне информације могу пронаћи на сајту Фондације Ана и Владе Дивац www.fondacijadivac.org. Ж.Ерић Немања Нешић удару,- напомиње Витић. Немања Нешић из заједничког техничког Секретаријата за прекогранични програм Србија - Босна и Херцеговина, истиче да овај програм траје већ четири године у обе земље и до сада је реализовано 37 пројеката из различитих области који су оставили дубок траг у локалним заједницама. -Ускоро нас очекује и трећи позив за подношење предлога пројеката. Добро је што ћемо и у наредном програмском периоду, ИПА 2, односно, у наредних девет година, имати програма прекограничне сарадње, самим тим и могућности за апликације нових пројеката,- истакао је Нешић. Рада Поповић 13 Бранко Гавриловић и Милојка Босић
историја и коментари ПРЕ 70 ГОДИНА Американци и Енглези бомбардовали Ужице 1944. године У два савезничка бомбардовања, 14. октобра и 23. новембра, погинуло 101 лице, рањених било знато више а град порушен У последње две деценије, а и ове године, у поједуиним новинама писано је о савезничком бомбардовању Београда, Лесковца и других српских градова 1944. године. Међутим, никада у овим текстовима није поменуто бомбардовање Ужица 14. октобра и 23. новемнбра 1944. године. За разлику од других градова, Ужице је било једини град који су Американци и Енглези бомбардовали 14. октобра, када се налазио у партизанским рукама, јер су га борци Шесте источно-босанске бригаде ослободили од Немаца у ноћи између 6. и 7. октобра. Неки дан касније пролетери из Босне добили су нови задатак, а у граду су остала два батаљона Четврте санџачке бригаде 37. дивизије и један батаљон Ужичког НОП одреда. У овом првом савезничком бомбардовању града на Ђетињи погинуло је 29 грађана, међу којима је био и један партизан Радисав В. Зечевић, родом из Поповог Дола код Пљеваља, итендант Четврте санџачке бригаде. Сигурно је да су Коча Поповић, командант Главног штаба Србије и врховни командант Јосип Броз Тито, по чијим налозима су и бомбардовани српски градови, несумњиво знали да је Ужице ослобођено и да у њему нема ни једног немачког војника. Зашто је град бомбардован, на то питање никада није одговорено. Друго савезничко бомбардовање било је 23. новембра, када се Ибарском долином, преко Краљева и Чачка према Ужицу повлачиле трупе немачке армије Е из Грчке. Пред њихово надирање, из града су се повукли партизани, руководства Окружног комитета Партије и других организација, представници нове народне власти и један број грађана према Косјерићу и Варди. Током овог другог бомбардовања погинула су 72 житеља Ужица и околине који су се тог дана затекли у граду. У ова два бомбардовања погинуло је 101 лице, међу којима 41 жена, 18 ученика основне школе и гимназије, шесторо деце испод пет година старости и троје избеглица, а један од њих је руски емигрант, ужички кочијаш Иван Сурков. Рањених грађана било је далеко више, град порушен а незнатан број немачких војника погинуо је 23. новембра. Никада нико није дао одговор на једно логично питање: Зашто су савезници бомбардовали град, када су могли да бомбардују дуге немачке колоне на путу од Пожеге до Ужица и од Ужица на путу према Кремнима и Вишеграду и да им нанесу огромне губитке у људству и техници? Или је циљ наручилаца бомбардовања био што више српских жртава. 14 Дуго после рата у Ужицу, уз годишњице коначног ослобођења, односно Дана победе, нико од говорника никада није помињао савезничко бомбардовање. То је била табу тема. То се најбоље види кад се чита споменица Цветови у огњу погинулих бораца и жртава рата из општине Ужице 1941-1945. године, коју је објавио Историјски архив 1970. године. Уз имена страдалих Ужичана пише "погинули приликом бомбардовања" 14. октобра и 23. новембра, али без назнаке да је то било савезничко бомбардовање. То у предговору споменице не помиње ни генерал Никола Љубичић, нити се помиње у напомени Од издавача. Реч савезници, савезничко још увек је у том контексту било непожељно помињати, а поготову бомбардовање од 14. октобра када су у граду били партизани, па читалац може схватити да су их тада бомбардовали Немци. У другој књизи Историја Ужица (1918-1975), која је објављена 1992. године, поменута су ова два савезничка бомбардовања, али се прво, од 14. октобра пребацило у 20. октобар: Слободно Ужице обухватио је вал одушевљења са свих страна града се пуцало, кад је стигла вест да је Београд ослобођен. Пошто је 20.октобар био пијачни дан, огромна маса света затекла се у граду а необавештена, па је почела бежати на све стране. По подне истог дана налетели су савезнички авиони такође необавештени да је град слободан и бомбардовали га ( страна 366). Зар неко после 70 година од ових трагичних догађаја може поверовати да су савезници, а и Коча Поповић и Јосип Броз Тито заиста били толико необавештени. Најодговорнији људи Ужица, од 1945. године до данас. Никада нису предложили, нити пак размишљали да се у граду подигне неко спомен-обележје погинулим грађанима од савезничког бомбардовања 1944. године. Вероватно да се не наљуте савезници или неко из Европске уније у коју тежимо. Истина, ове невине жртве једино не заборављају свештеници ужичке Цркве Свети Ђорђе, који сваког 23. новембра одржавају заједнички помен погинулим у Трезорима 22. новембра 1941. године и погинулима 14. октобра и 23. новембра 1944. године. Да не заборавимо: наши савезници из Другог светског рата - Американци и Енглези нису заборавили Ужице ни у току НАТО агресије 1999. године када нападоше Србију Ђорђе Пилчевић Видовданска улица после савезничког бомбардовања 1944. године
хроника ЗАШТИТА ПАЦИЈЕНТОВИХ ПРАВА Жалбе пацијента на адресу локалне самоуправе -Заштитом права пацијената показујемо колико смо цивилизована земља и колико ценимо човекарекла је Јасмина Танасић, из Сталне конференције градова и општина (СКГО), наводећи да у неким општинама и градовима нису ни знали ко се тим пословима бави Биљана Стеванетић, правник-саветник за заштиту права пацијената у Граду Ужицу После годину дана од ступања на снагу Закона о правима пацијената и увођења нове надлежности локалним самоуправа одржана је прва радионица Заштита пацијентових права након годину дана-из угла локалне самоуправе у организацији Сталне конференције градова и општина (СКГО). На почетку састанка коме су присуствовали представници здравствених установа и општина из Златиборског и Моравичког округа Јасмина Танасић, секретарка одбора за здравље и социјалну политику СКГО рекла је да позивајући за овај скуп у већини општина нису знали ко је задужен за права пацијената. Она је зато предложила да се име изабране особе за те послове истакне на сајтовима општина и градова. -Стратешки циљеви у наредне четири године Сталне конференције градова и општина су подршка саветницима за заштиту права пацијената и подршка локалним саветима за здравље.ово је за локалне самоуправе велики изазов и за пацијенте који највише трпе. Зато је важан овај инструмент који показује колико смо цивилизована земља и колико ценимо човека- рекла је Танасић. Закон о правима пацијената из 2013.године широко је постављен и нивои надлежности нису претерена јасни, па се пацијент губи на тој мапи пута, додала је Танасић. Она је зато и оценила да смо на другом степенику усавршавајући постојеће. А Јелица Радуловић, представник Министарства здравља из Сектору за инспекцијске послове навела је да постојећи закон је донет уз укључивање у најширем смислу јавности и уз уважавање предлога и сугестија за нека решења. -Ово је осетљива област и за све нас грађане јако битна. Тежња Министарства здравља, државе и грађана је доступна, квалитетна и Јасмина Танасић, Стална конференција градова и општина Видоје Дрндаревић, заменик градоначелника и председник Савета за здравље благовремена здравствена заштита па је и измештање механизма заштите права пацијената из здравствених установа у локалне самоуправе само један од корака ка циљу, рекла је Радуловић. На овај начин треба да се обезбеди независност и самосталност саветника за разлику од ранијег периода када су се пацијенти жалили у здравственим установама на запослене који у тим установама раде. Наводећи примере због којих се пацијанти обраћају су нељубазност, чекање на неку дијагностичку процедуру, по мишљењу пацијената неоомогућавање здравствене заштите свима под једнаким условима, као и сумње у квалитет лечења због погоршања стања пацијената или стручности оног ко је учествовао у лечењу. Заменик градоначелника и председник Савета за здравље Града Ужица Видоје Дрндаревић истакао је да је у овој локалној самоуправи одређен заштитник права пацијената. -Преко 30 пријава упућено је заштитнику права пацијената а већи број жалби је завршен у неформалном смислу кроз разговор са пацијентима.многи пацијенти не знају где могу да остваре своја права а има и оних који се обраћају за оно што није у домену саветника за заштиту права пацијената, истакао је Дрндаревић. Он је додао да су имали смо један случај где је Савет као другостепени орган расправљао и како смо поступили представљено је и на презентацији у оквиру радионице. А ужички саветник за заштиту права пацијената је правник Биљана Стеванетић којој грађани могу да упућују жалбе на рад запослених у здравственим установама. Д.Цвијовић Јелица Радуловић, Министарство здравља - Сектор за инспекцијске послове -Свако има право да се жали ако је незадовољан, али је веома присутна и недовљна информисаност као и проблеми у комуникацији. А на основу обраћања пацијента саветник има рок од пет дана да провери наводе приговора у приватном или државном здравству. Затим да у наредна три дана сачини извештај и извести подносиоца пријаве. А за даље поступање министарства рок је до 30 дана. 15
разговор с поводом ДР ДУШКО КУЗОВИЋ ГОВОРИ ЗА ВЕСТИ ПОВОДОМ ОКРУГЛОГ СТОЛА У ГРАДСКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ - "ЗАШТИТА И КОНЗЕРВАЦИЈА МОДЕРНЕ АРХИТЕКТУРЕ У СРБИЈИ Заштита Трга партизaна У суботу 22. новембра у Градском културном центру одржан је округли сто на тему Заштита и конзервација Модерне архитектуре у Србији: Трг партизана у Ужицу у организацији ДоКоМоМо Србија, Градског културног центра и Друштвa архитеката Ужица. Учествовали су: архитекта Бранко Бојовић и архитекта мр Бојан Ковачевић ( представници Академије архитектуре Србије), др Марта Вукотић-Лазар, историчар уметности (Филозофски факултет Универзитета у Приштини), архитекта др Марко Николић (Архитектонски факултет у Београду), др Владана Путник, историчар уметности (ДоКоМоМо Србија), Јелена Вићовић-Васовић ( Град Ужице) и др Душко Кузовић, архитекта (Друштво архитеката Ужица и Друштво за заштиту Трга партизана) са којим смо тим поводом разговарали за наш лист. Шта је основ за организацију Округлог стола? - Већ неколико година водимо акцију да се Трг партизана, заједно са Блоком "Златибор" прогласи спомеником културне баштине. Основ за ову акцију је првенствено квалитет архитектуре објеката и простора Трга партизана, а затим његова историјска и социјална улога. Вредност архитектуре Трга су препознали и многобројни стручњаци из иностранства. На пример, у репрезентативној изложби о архитектури Србије из периода социјалистичке управе, коју управо реализује тим из Аустрије и Швајцарске, значајно место ће припасти Ужицу, односно, од четрдесет паноа, три ће бити посвећена Тргу и Блоку "Златибор". Занимљиво је да се код нас ствари узимају озбиљно тек када нам странац скрене пажњу на њих. Где се налази проблем заштите и очувања Трга партизана данас? - Моје скромно мишљење је да је питање заштите архитектуре Трга партизана постављено у простор где не треба да буде: уместо у зони струке, постављено је као политичко питање. Стога смо дошли у ситуацију да нам вредно и драгоцено наслеђе пропада чекајући да се питање заштите Трга партизана или у потпуности истроши у политичкој употреби, или да се грађани сами определе и силом јавног мњења натерају администрацију на поступање. Практично, процеси се одвијају сами од себе, уместо да ми као друштво управљамо њима. Која је нова питања отворио Округли сто? - Већина проблема је позната грађанима Ужица и они их осећају, како физички тако и духовно. Оно што је за мене најважнији утисак је да је неопходан стручни приступ проблему а не приступ "лаика са добрим намерама", што се код нас веома често практикује. Да ли бисте "лаика са добрим намерама" запослили, на пример, да вашим новцем плати поправку крова на вашој кући, води ваше пољопривредно газдинство или ваше приватно предузеће? Посебно, искуства са заштитом Модерне архитектуре код нас су веома мала па се не може применити уобичајени метод преписивања. Др Марко Николић је говорио о питањима аутентичности архитектуре и значају за научну али, и за грађане у овом тренутку можда много значајнију, употребну вредност споменичког наслеђа. Наиме, архитектура која постаје део културне баштине у себи носи више слојева документације: од научног до документарног (који је, на пример, значајан туристичкој привреди). Стога, пажљиво и стручно очување документације која се налази на Тргу партизана је од прворазредне важности за град, грађане и привреду. Др Марта Вукотић-Лазар је изложила пример Старог сајмишта у Београду. И овај комплекс има "проблем" са мешавином вредне архитектуре и снажног историјског слоја. Ако посматрамо стручно, ту не постоји нити један проблем: драгоцена и бриљантна архитектура плус стравично стратиште недужних суграђана, наших комшија. Међутим, због ванстручних потреба, одлука да се заштити цео комплекс је преименована у одлуку да се заштити само један објекат. Истовремено, покренута је дискусија да простор треба срушити и на њему направити оно што грађанима "тако недостаје" станови и продавнице. Једино остаје питање ко може да купи стан, или локал на месту где и данас одзвањају јецаји родитеља и крици убијене деце? Која је порука двојице учесника испред Академије архитектуре Србије? Велико искуство и пракса су заједнички именитељ за све чланове Академије архитектуре Србије. Са тог становишта имали смо два занимљива излагања о којима вреди размислити. Мр Бојан Ковачевић је говорио о практичним проблемима са којима се можемо сусрести у процесу заштите. За нас су посебно битне две чињенице: потребно је дефинисати референтно стање објеката и прецизно побројати мере заштите како не би касније дошло до индивидуланог тумачења и, наравно, проблема. Практично речено: потребно је дефинисати како треба да изгледају објекти који су под заштитом, шта 16