Ž E N A LIST BH SAVEZA ŽENA U ŠVEDSKOJ K V I N N A

Ž E N A LIST BH SAVEZA ŽENA U ŠVEDSKOJ 30 K V I N N A

Ž E N A - K V I N N A ISSN: 1650-5204 Broj/Nummer 30 Godina/Årgång 7 Decembar-Prosinac 2005./ Mart/Ožujak 2006. List BH Saveza žena u Švedskoj Tidskrift utgiven av Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige Prvi bosanskohercegovački ženski list izvan Bosne i Hercegovine. Prvi broj: april 1999. Den första bosniska kvinnotidskriften utanför Bosnien och Hercegovina. Första numret: april 1999. Izdavački savjet/utgivningsråd: Selma Borovac (predsjednica) Fikret Babović Hidajeta Babović (Danska) Senada Bešić Sebiha Crnić Enisa Crnkić Sajma Dizdarević Belma Hafizović Selma Kamberović Fatima Kovačić Sehada Lakota Vahida Mehinović Emira Mehmedbašić Đenana Mrzić (Norveška) Asima Pašalić Jasminka Jasna Perić Ismeta Šeremet Haris Tucaković RIJEČ UREDNICE Poštovane članice BH Saveza žena u Švedskoj i ostali čitaoci, puno nam je srce radosti i ponosa kada čitamo o uspjehu mlade bh. režiserke Jasmile Žbanić koja je osvojila Zlatnog medu za svoj prvi dugometražni film Grbavica. Još jednom smo pokazale svijetu sposobnost Bošnjakinje, njenu pripadnost vremenu i prostoru, njenu snagu i umijeće. Tema filma je izuzetno potresna i osjetljiva, stradanje žene u toku agresije na BiH, ali neminovna da bi se svijetu i onima koji još uvijek ne vjeruju, pokazala istina. Da se pokaže istina i da se kazne počinioci zlodjela. Ja uvijek tvrdim da žena iz BiH zna šta hoće, ima ciljeve i vidi suštinu stvari. To potvrđuje i Nagrada Astrid Lindgren američkoj književnici Senada Bešić Vahida Mehinović u intervjuu za Sveriges Radio International. Druženje zbog hrane i plesa nije naš cilj, predstavljanje naše kuhinje i folklora je samo mali dio naše tradicije, mi imamo toliko puno da pokažemo što Vahida ističe u ovom intervjuu. Što se tiče našeg saveza pred nama je Izborna Godišnja skupština. Ove godine ona se održava u Växjöu u organizaciji vrijednih žena iz udruženja u ovome prijatnom mjestu. Nadam se da ćemo kao i do sada uspješno odraditi radni dio Skupštine i da ćemo imati vremena za druženje. Uz želju da provedete prijatan dan u Växjöu i da nas konačno ogrije proljetno sunce želim Vam puno zdravlja. Vaša Senada Književna nagrada u spomen Astrid Lindgren ALMA za 2006. godinu je dodijeljena američkoj književnici Katherine Paterson. Motivacija žirija: Katherine Paterson (USA) je sjajan psiholog koji se podvlači pod kožu mladih ugroženih osoba koje stvara, bilo da se radi o historijskim i egzotičnim sredinama ili današnjoj okrutnoj američkoj stvarnosti. Glavna i odgovorna urednica/chefredaktör: Sigurnim estetskim osjećajem ona izbjegava jednostavna rješenja i razvija urođenu Senada Bešić Grafički urednik/grafisk redaktör: snagu i životnu volju svojih junaka. Katherine Paterson Haris Tucaković Književnu nagradu u spomen Astrid pobudili njeni omladinski romani koji se Lektor za švedski/korrekturläsare: Lindgren (The Astrid Lindgren Memorial često odigravaju u prošlosti, s Japanom, Petra Berghäll Award ALMA) je utemeljila švedska vlada Kinom ili USA u pozadini, ali i u današnjem Adresa/Adress: i to je najveća svjetska nagrada za dječiju i američkom društvu. Njena djela obrađuju Bosnien och Hercegovinas omladinsku književnost. Nagrada od 5 miliona važne i ponekad teške teme kao što su ras- kruna (ca 530 000 Euro) se godišnje trgane porodice i ugrožena djeca, ali tu ipak Kvinnoriksförbund i Sverige Box 353, 541 28 Skövde, Sweden Tfn: +46 (0)500-48 14 86 dodjeljuje za književnost, ilustratorstvo postoji nada i volja za životom. Glavni junaci u mnogim njenim djelima su ranjiva i Fax: +46 (0)500-41 42 01 i/ili doprinose u unaprjeđenju čitalaštva Mobil: +46 (0)73-556 36 74 u duhu Astrid Lindgren. Svrha nagrade je specijalna djeca, jedna projekcija neobične E-post: info@bihsavezzena.com pojačavanje i povećanje interesa za dječiju i djece kakva je i sama nekad bila. Internet: www.bihsavezzena.com Postgiro: 1269573-0 omladinsku književnost u svijetu kao i da na Njena djela su prevedena na više jezika, Org. nr: 866601-5824 globalnom nivou unaprjeđuje dječija prava među kojima su finski, francuski, italijanski, Cijena/Pris: 15 SEK na kulturu. mađarski, njemački, portugalski, Tiraž/Upplaga: 1000 Američka književnica Katherine Paterson je rođena 1932. u Qing Jiangu, Kina. grada, npr. Hans Christian Andersen španski i švedski. Dobila je veći broj na- Štampa/Tryck: Vadsbo-Tryck AB, Mariestad +46 (0)501-101 97 Odrasla je u Kini i obrazovala se za misionara Medal for Writing (1998.) za životno djelo, Printed in Sweden u Japanu da bi 60-ih godina počela Le Grand Prix des Jeunes Lecteurs (1986.) Cijene oglasa/annonspriser: svoj književni put u USA pisanjem vjerskih za Bridge to Terabithia, National Book 1/1 = 2 000 SEK; 1/2 = 1 200 SEK; 1/4 = 700 SEK obrazovnih knjiga, slikovnica i knjiga za Award for Children s Literature (1977.) za manju djecu. Najveću pozornost su ipak Naslovna strana/framsida: The Master Puppeteer. (H.T.) Tamara de Lempicka (1898-1980) 2 In The Middle Of Summer 1928 List BH Saveza žena u Švedskoj 30 žena Foto: Samantha Loomis Paterson

Guldbjörnen till Sarajevos Grbavica Zlatni medo sarajevskoj Grbavici Piše: Annika GUSTAFSSON Av: Annika GUSTAFSSON Jasmila Žbanić Foto: DPA žena 30 BERLIN. Från den lilla röda Volkswagen kommer Melina Mercouris odödliga sång från Aldrig på en söndag, där hon spelar en levnadsglad prostituerad i Pireus. Ser man genom titthålet i bilrutan får man också en glimt av en av filmens scener. Kikar man i nästa Volkswagens titthåll kan man se Ava Gardner i Mogambo, Barfotagrevinnan eller Snö på Kilimanjaro. Bilen med Elizabeth Taylors namn visar en scen ur En plats i solen eller Katt på hett plåttak och så vidare. Allt är reklam för Berlinfestivalens retrospektiva serie Drömkvinnor, stjärnor i 50-talet filmer. Ur en av de många bilarna längs trottoaren strömmar Monica Zetterlunds Sakta vi går genom stan men vad den sången har med Ulla Jacobsson i Hon dansade en sommar att göra förblir en gåta. Jacobsson och Harriet Andersson i Sommaren med Monica är de svenska drömkvinnorna. Så mycket av kvinnovärldar erbjuder annars inte Berlinfestivalen med ett undantag, bosniskan Jasmila Zbanics imponerande och drabbande långfilmsdebut Grbavica. Titeln är namnet på den stadsdel i Sarajevo, där regissören växte upp och som den serbiska armen ockuperade under 90-talets krig och omvandlade till ett krigsläger. Jasmila Zbanic berättar den ensamstående mamman Esmas och hennes tonåriga dotter Saras historia i dagens Sarajevo med identifieringar av lik från massgravar, stridigheter mellan kriminella och ett slit för att få pengarna att räcka till. Filmen börjar med en lång panorering över en mängd olika kvinnoansikten medan en bosnisk folksång ligger på ljudbandet innan kameran slutligen stannar på Esma. Hon befinner sig i ett kvinnocentrum som ställer en terapeut till förfogande och den ena kvinnan efter den andra vittnar om olika traumatiska erfarenhet från kriget. Än är det en som såg mannen får halsen uppskuren och som fortfarande inte vet vad som hände sonen, än är det någon likt Esma som utsatts för gruppvåldtäckt, blev gravid och inte förmådde lämna bort barnet när hon väl hade ammat det första gången. Esma har aldrig klarat av att öppna sig på kvinnocentrum utan tar ständigt lugnande medel för att döva ångesten. Hon har heller aldrig berättat för Sara att pappa var en cetnik utan flickan tror att fadern dog i kriget. Allt ställs på sin spets när Saras klass planerar en resa och eleverna vars pappor dog som soldater får ett reducerat pris. Det är inte bara ämnet i sig som engagerar utan också den drygt 30-åriga filmarens till synes självklara, starka grepp om dramat. Här finns ingenting onödigt utan Jasmila Zbanics manus, som hon själv skrivit, är genomarbetat in i minsta detalj. Lägg därtill en av det forna Jugoslaviens främsta och mest erfarna skådespelare, Mirjana Karanovic. Hon fick sitt internationella genombrott redan i Emir Kusturicas Guldpalmsbelönade När pappa var borta på tjänsteresa (1985), och spelade också i hans Underground (1995), och den senaste Livet är ett mirakel (2004). Mirjana Karanovics djuplodande tolkning av en kvinna som bär på en fruktansvärd hemlighet och slutligen krackelerar under den psykiska pressen kan mycket väl resulterar i en Silverbjörn för Bästa kvinnliga skådespelari, när festivalen avslutas på lördag. List BH Saveza žena u Švedskoj Denna artikel kom ut i Sydsvenskan under titeln Imponerande debut kan ge Silverbjörn i början av Berlinfestivalen (en av tre världens största filmfestivaler) och är en av de bästa som kunde läsas via Internet (på vilket språk som helst) före festivalavslutningen. Annika Gustafsson har upptäckt att mycket av kvinnovärldar erbjuder annars inte Berlinfestivalen och har fäst särskild uppmärksamhet till bosniska filmen Grbavica vilken fått Guldbjörnen. Zlatni medo sarajevskoj Grbavici BERLIN. Iz malog crvenog Volkswagena dolazi besmrtna pjesma Meline Mercouri iz filma Nikad nedjeljom, gdje igra životom zadovoljnu prostitutku u Pireu. Promotri li se kroz otvor za gledanje, vide se i scene iz filma. Proviri li se u slijedeći Volkswagen, može se vidjeti Ava Gardner u filmu Mogambo, Bosonoga kontesa ili Snjegovi Kilimanđara. Auto s imenom Elizabeth Taylor prikazuje scenu iz Mjesta pod suncem ili Mačke na vrućem limenom krovu i tako redom. Sve su to reklame za festivalsku retrospektivnu seriju Žene snova, filmske zvijezde iz 50-ih godina. Iz jednog od mnogih automobila duž trotoara struji Polahko šetamo gradom Monice Zetterlund, a zagonetka je šta ta pjesma ima sa Ullom Jacobsson u filmu Plesala je jedno ljeto. Jacobsson i Harriet Andersson u Ljetu s Monicom su švedske žene snova. 3

Tako mnogo iz svijeta žena ne nudi inače festival u Berlinu, uz izuzetak zadivljujućeg i potresnog dugometražnog igranog prvijenca Grbavica Bosanke Jasmile Žbanić. Naslov je naziv gradskog dijela Sarajeva u kojem je režiserka odrasla a kojega je srpska armija okupirala tokom rata 90-ih godina i pretvorila u ratni logor. Jasmila Žbanić kazuje priču samohrane majke Esme i njene 10-ak-godišnje kćerke Sare u današnjem Sarajevu uz identifikacije leševa iz masovnih grobnica, sukobe kriminalaca i rintanje da bi se sastavio kraj s krajem. Film počinje dugim panoramiranjem mnoštva ženskih lica uz bosansku narodnu pjesmu sa kasetofona dok se kamera konačno ne zaustavi na Esmi. Ona se nalazi u centru za žene koji stavlja na raspolaganje jednog terapeuta i žene, jedna za drugom, svjedoče o raznim traumatskim iskustvima iz rata. Tu je još jedna koja je vidjela muža preklanog grla i još uvijek ne zna šta se desilo sa sinom, još jedna koja je slično Esmi bila izložena grupnom silovanju, ostala gravidna i nije mogla ostaviti dijete nakon što ga je prvi put podojila. Esma se nije nikada uspjela otvoriti u centru za žene već stalno uzima sredstva za umirenje da uguši strah. Niti je ikada rekla Sari da joj je otac četnik već djevojčica vjeruje da je poginuo u ratu. Sve dolazi mak na konac kad Sarin razred planira putovanje a djeca čiji su očevi poginuli kao vojnici dobijaju popust. Nije samo tema po sebi koja zaokuplja već takođe i očito jasni, snažni zahvati i dramatizacija 30-ak-godišnje režiserke. Tu nema ništa nepotrebno već je scenarij Jasmile Žbanić, kojeg je lično napisala, razrađen u najmanji detalj. Tu je i jedna od najboljih i najiskusnijih glumica iz bivše Jugoslavije, Mirjana Karanović. Ona je postigla međunarodnu slavu već u filmu Emira Kusturice Otac na službenom putu (Zlatna palma, 1985.), a igrala je i u njegovom Undergroundu (1995.) i zadnjem Život je čudo (2004.). Savjesno tumačenje žene koja nosi užasnu tajnu i konačno puca pod psihičkim pritiskom može vrlo vjerovatno donijeti Mirjani Karanović Srebrenog medvjeda za Najbolju žensku ulogu, kad festival završi u subotu. Ovaj tekst je objavljen u Sydsvenskan pod naslovom Zadivljujući prvijenac može dati Srebrenog medvjeda početkom Berlinalea (jednog od tri najveća svjetska filmska festivala) i jedan je od najboljih koji se mogao pročitati na internetu (na bilo kojem od jezika) prije kraja festivala. Annika Gustafsson je dobro primijetila da mnogo iz svijeta žena ne nudi inače festival u Berlinu i posebnu pažnju obratila na bosanskohercegovački film Grbavica koji je osvojio Zlatnog medvjeda. Mirjana Karanović (Esma), Jasmila Žbanić i Luna Mijović (Sara) Žene govore filmom Film Grbavica, mlade bh. režiserke Jasmile Žbanić dobio je 18. februara 2006. nagradu Zlatni medvjed na 56. međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu. Film je dobio i posebnu Nagradu Ekumenskog žirija, kao i Nagradu za mir. Jasmila Žbanić je rođena je 1974. u Sarajevu. Diplomirala je na Akademiji scenskih umjetnosti Sarajevo, na Odsjeku za filmsku i pozorišnu režiju. Osnivačica je, direktorica i producentica udruženja umjetnika Deblokada; osnivačica, spisateljica i producentica Teatra dobre prehrane. Grbavica je rađena u produkciji Coop 99 (Austrija) i Deblokade (BiH) i u koprodukciji sa filmskim kućama Noir Film (Njemačka) i Jadran film (Hrvatska), kako to stoji na filmskom plakatu. Ratni zločinci Ratko Mladić i Rad- Putovanje u BiH Bosnienresa Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige anordnar en studieresa till Bosnien och Hercegovina för sina medlemmar den 13 till 23 april 2006 med målet att överlämna humanitär hjälp och besöka samarbets- organisationer, skolor och föreningar. ovan Karadžić, na sramotu Evrope, još su na slobodi. Pored genocida oni su odgovorni i za silovanja 22.000 žena u BiH, a izgleda niko nema interesa da ih uhapsi. To je poražavajuće za Evropu. Nadam se da će se to promijeniti. Kao i da se Zlatni medvjed neće razočarati kad vidi Bosnu, kazala je Jasmila Žbanić primajući Zlatnog medvjeda. O odnosu politike i filma u BiH, odnosno moći sedme umjetnosti da pravi neke promjene u društvu, Žbanićeva kaže: Film je jako moćan medij. Moja prva emocija za ovaj film je nastala prije deset godina, negdje 2003. godine je to formirano i krenuli smo u taj projekat. Od početka je bilo uključeno puno ljudi, organizacija koje su se bavile silovanim ženama, ali jednostavno nisu imale dovoljno glasa, pristupa medijima ili pravog načina da govore o tome. Vidjela sam film kao način da se to promijeni. Ako je film spojen dnevnom politikom, onda to nije dobro, u smislu da je unutar same dramske priče neka jeftina dnevna propaganda. Međutim, svako djelo koje se proizvede, od čokolade do filma, je ujedno i političko djelo. (H.T.) Bosanskohercegovački savez žena u Švedskoj, u periodu od 13. do 23. aprila 2006., organizuje po treći put zaredom grupno studijsko putovanje u domovinu, sa ciljem da se posjete organizacije sa kojima sarađujemo, te lično uruči humanitarna pomoć. Putna agencija MEDITERAN EBCLASS AB Stockholm će, po dogovoru, prihvatiti putnike iz cijele Švedske. Cijena povratne karte je 800 SEK. DETALJNIJE INFORMACIJE možete dobiti od Jasne Perić, koordinatora aktivnosti BHSŽ: jasna.peric@bihsavezzena.com Tfn: 0480-239 13 Mobil: 073-744 03 44 Foto: DPA 4 List BH Saveza žena u Švedskoj 30 žena

Multikulturalna 2006. godina Za čitaoce Žene prenosimo intervju Vahide Mehinović za Sveriges Radio International o Multikulturalnoj 2006. godini Razgovarao: Muharem NEZIREVIĆ Vahida Mehinović i Marie Månson (Švedski Helsinški komitet za ljudska prava) u Värnamu, tokom obilježavanja 10-godišnjice genocida u Srebrenici Ova je godina, kao što je poznato, u Švedskoj proglašena Godinom multikulturalnosti. Iako je tek počela, upućene su brojne kritike. Najprije zbog veoma malih sredstava a zatim na način na koji bi bila obilježena. Vahida Mehinović je diplomirani ekonomista i radi u lidköpingskoj općini. Ona se kritički osvrće na to da nije dovoljno samo plesati i uživati u egzotičnim jelima pa da bi se dobila višekulturalnost. No kako je sve to planirano u Lidköpingu? Komuna Lidköping je planirala da između 5. i 12. avgusta organizuje jedan festival koji će uključiti sve građane ovog grada. Međutim, ja sam bila iznenađena kad su mi objasnili o čemu se radi jer nisam zadovoljna načinom na koji žele obilježiti ovu Multikulturalnu godinu. Kako sam dobila informaciju i u drugim gradovima se takođe planiraju susreti folklornih grupa, plesa i prezentacije hrane. Ja nemam ništa protiv plesa i hrane, ali samo kao završnu ceremoniju. Smatram da bi sve te manifestacije trebale da uključe i malo više sadržaja. Kako ti zamišljaš šta bi trebalo uraditi? Kad sam čula da je vlada proglasila 2006. godinu Multikulturalnom (Višekulturalnom) godinom, moja prva pomisao, a naravno i želja, je bila da su oni koji donose odluke konačno shvatili i odlučili da ukažu na značaj i bogatstvo multikulturalnosti u švedskom društvu. Mislila sam da će vlada apelovati na sve strukture u ovom društvu (u prvom redu političare i javni sektor) da se uključe i omoguće uspostavljanje dijaloga i spontane susrete građana bez obzira na njihovo porijeklo. Smatrala sam da će biti stvorena mogućnost za otvorene forume gdje će građani dati šansu jedni drugima da se malo bolje upoznaju i da razbiju predrasude koje imaju jedni o drugima. Moja velika želja je bila da predstavnici vlade, naročito oni koji se bave pitanjima integracije, posebno naglase: Obostranu komunikaciju i integraciju što podrazumijeva međusobni respekt i uspostavljanje komunikacije na ravnopravan način a da se niko ne osjeća podređenim; Stvaranje uslova za međusobne susrete na zato namijenjenim mjestima (Mötesplatser); I naravno važno je istaknuti volju i želju svakog pojedinca, za takvim susretima i uspostavljanjem kontakata. Potvrdu da sam ispravno razmišljala dobila sam i u govoru Leifa Pagrotskog, ministra za kulturu i obrazovanje, na otvaranju Multikulturalne godine u Malmöu, 11. februara ove godine, kad je on također poentirao dijalog, veće razumijevanje i upoznavanje, te to da su različitost i multikulturalnost preduslov za bolje i bogatije društvo. Također bih dodala značaj integracije između svih grupa u ovom društvu jer smatram da je stepen integracije među nama koji dolazimo iz drugih zemalja čak mnogo manji nego sa Šveđanima, a mislim da ne treba zaboraviti ni potrebu integracije i u okviru vlastite grupe. Ovim putem bih željela uputiti apel svim građanima s našeg govornog područja da svi koji imaju priliku (poseban apel za one koji su politički aktivni) daju svoje prijedloge organizatorima u sredini gdje žive i da insistiraju na kvalitetnijem sadržaju planiranih manifestacija; da insistiraju na organizovanju debata na temu integracije i uspostave dijaloga kako bi se u tim sredinama stvorila zajednička slika i viđenje integracije uopšte, čime bi se lakše definisao zajednički cilj za sve građane kad je integracija u pitanju. Nikako se ne bi smjelo dogoditi da se ova godina pretvori samo u godinu plesa i kuhanja jer mislim da smo dovoljno plesali i probali egzotična jela iz svih krajeva svijeta i da trebamo preći na ozbiljnije teme koje će nadam Sveriges Radio International, program på minoritets- och invandrarspråk, gjorde den 3 mars 2006 en intervju med Vahida Mehinović, kvinnoriksförbundets kontaktperson, angående Mångkulturåret 2006. Bland annat hoppas Vahida att med Mångkulturåret kommer något nytt med mer dialog och debatt och inte bara klasiska manifestationer med folkdans och exotisk mat. Integration är en dynamisk dubbelriktad process med ömsesidigt tillmötesgående mellan invandrare och invånare i samhället. se dati bolji rezultat. Ples i hranu ostavimo za završne ceremonije. Ako budeš dobila šansu u svojoj komuni gdje živiš da daš primjedbe, šta ćeš reći? Ja sam već razgovarala sa osobom koja radi na pitanjima integracije i mislim da smo nas dvoje otprilike na istoj liniji. Sličnih festivala bilo i ranijih godina i trebalo bi organizovati neku vrstu debate sa predstavnicima svih grupa koje žive u ovom gradu. Kako ti povezuješ ovu Godinu multikulturalnosti uopće sa integracijom? Lično smatram da većina nije ni shvatila suštinu integracije. Dosad je pričano o integraciji u smislu da smo samo mi koji dolazimo u ovo društvo ti koji se trebaju integrisati. Mora postojati i druga strana koja će nam pružiti ruku i integrisati se zajedno s nama. Bez obzira na moju volju i želju da se integrišem u ovo društvo, ako nemam partnera koji želi isto kao i ja i ne teži istom cilju nikada nećemo ostvariti naše ciljeve. Želim ipak biti optimista i iskreno se nadam da će 2006. godina biti godina preokreta i otpočinjanja procesa integracije na kvalitetniji način te da će u prvom redu javni sektor otpočeti sa realizacijom integracionih programa koji su na žalost u većini opština još uvijek samo mrtvo slovo na papiru. 6 List BH Saveza žena u Švedskoj 30 žena

Kulturno nasljeđe bez granica Foto: Bosanska pošta Bh. delegacija u Stockholmu: Jakov Skočibušić, ambasador BiH u Švedskoj, i Safet Halilović, ministar za civilna pitanja BiH Sa seminara u Stockholmu održanog 21. februara 2006. Piše: Vesna HAŠIMBEGOVIĆ Foto: Bosanska pošta Učesnici u diskusiji su bili izvanredni i koncizni u izlaganju, odnosno informisanju prisutnih o 10-godišnjem angažovanju Fondacije Kulturno nasljeđe bez granica (Kulturarv utan Gränser) na prostorima bivše Jugoslavije. Posebno bih izdvojila izlaganje šefa projekta pri Fondaciji za Kosovo, Dicka Sandberga, angažovanje u renoviranju kulturne baštine, saradnja sa SIDA-om, te edukacija i uključivanje domaćih resursa u tom smislu (vrlo lijepi slajdovi; zatečeno stanje; uništeni spomenici kulture; razvoj restauracije i završeni objekti). Iscrpno je bilo predavanje Bo Eldinga, predsjedavajućeg SIDA-e, gdje je osim informisanja prisutnih o radu u toku 10 godina u Bosni i Hercegovini, završenih i započetih projekata, govorio i o produbljavanju kontakata ne samo sa EU (o finansijskoj podršci iz Brisla), nego i tješnjoj saradnji sa domaćim instancama, kako kulturnim tako i političkim. Što će reći, da će SIDA u narednom periodu više pažnje posvetiti iznalaženju kompetentnosti u domaćim snagama i na taj način Vesna Hašimbegović ubrzati mnoge projekte koji su predviđeni u budućnosti. Poslije tople dobrodošlice prisutnim, a posebno gospodinukolegi Safetu Haliloviću, ministar kulture u Švedskoj Leif Pagrotsky je rekao da će on nastojati da podrži i omogući, od strane vlade i sebe lično, da svi započeti projekti budu na vrijeme završeni. Isto tako je podvukao, da je dužnost svih bez obzira da li su direktno uključeni u takav rad ili su samo konzumenti kulture, da pomognu u očuvanju iste, jer se istorija jednog naroda najbolje prepoznaje u kulturi nasljeđa. Ministar za civilna pitanja Bosne i Hercegovine, gospodin Safet Halilović, je informisao prisutne o planovima vlade o zaštiti kulturne baštine, restauraciji kulturnih objekata i spomenika, te u kom se smislu vlada BiH planira uključiti u saradnju sa drugim institucijama. Učesnici debate Bengt Göransson, raniji ministar za kulturu, te prof. Bengt Johansson, predsjedavajući Fondacije Kulturno nasljeđe bez granica, kao i raniji predsjedavajući u Fondaciji Rädda Barnen Anders Milton, naizmjenično su postavljali pitanja Inger Lili- I samband med Kulturarv utan Gränsers 10- årsjubileum anordnades i Stockholm den 21 februari 2006 ett seminarium med fokus på kulturarvsfrågor, försoningsarbete och fattigdomsbekämpning. Medverkande var bl.a. utbildnings- och kulturminister Leif Pagrotsky, civilminister Safet Halilović från Bosnien och Hercegovina, tidigare riksantikvarien Margareta Björnstad, riksantikvarien Inger Liliequist, ambassadrådet och chefen för Sidas arbete i Bosnien och Hercegovina Bo Elding, journalisten Arne Ruth. Stiftelsens styrelse och flera av de ursprungliga stiftarna deltog också i seminariet. Sammanlagt deltog ca 100 personer i seminariet. Moderator seminariet var tidigare utbildnings- och kulturministern Bengt Göransson. equist, državnom predstavniku za antikvitete. Pitanja su uglavnom bila: Kakvi su planovi Švedske, kao zemlje koja je pokrenula inicijativu za etabliranje ovakvog projekta prije 10 godina, da se oni nastave? Koliko SIDA, SA, EAR, ICOMOS i dr. mogu računati na tu pomoć, odnosno saradnju? Šta ove institucije, organizacije ili fondacije trebaju da same učine da bi započeti projekti bili završeni, odnosno koji su to sponzori koje treba animirati za pomoć? I da li Ona i odgovorni u tom državnom tijelu podržavaju eventualnu edukaciju i uključivanje domaćih resursa za očuvanje autohtone baštine? Osim Inger Liliequist, na ova pitanja je odgovarao Bo Elding, a novinar Arne Ruth je imao dirljivu retoriku o njegovom doživljaju Sarajeva 1993. godine kada je bio prisutan kao gost Oslobođenja na 50-godišnjici osnivanja lista. Seminar je bio vrlo uspješan sa korisnim iskustvima i mogućnostima za bolju budućnost svih. žena 30 List BH Saveza žena u Švedskoj 7

Projekat o demokratiji u Göteborgu Projektom se želi pojačati učešće i uticaj useljeničkih/etničkih grupa i pojedinaca u demokratskim pitanjima grada Göteborga. Piše: Fatima KOVAČIĆ Projekat o demokratiji (Demokratiprojektet) u Göteborgu je predviđen da pridonese učešću useljeničkih/etničkih grupa i pojedinaca u društvenom životu Göteborga. Među oblastima kojima se projekat posebno bavi su povećanje znanja o švedskoj demokratiji i povećanje učešća na izborima useljeničkih/etničkih grupa. U ovom projektu sudjeluju i članice Udruženja za žene Bergsjön a zovu se Grupa za demokratiju. Vođa projekta Anders Martinson je 23. februara u Bergsjöns biblioteci u saradnji sa Uredom za građane (Medborgarkontor) i Udruženjem za žene Bergsjön održao predavanje za učesnike u projektu. Skupu su prisustvovale i članice sekcije Fatima Gunić Göteborg i aktivno učestvovale u diskusiji i davanju prijedloga kako postići da što više osoba sudjeluje na izborima, što je bila i osnovna svrha ovog skupa. Na izborima 1998. godine je 100.000 stanovnika Göteborga zanemarilo glasanje. Tako nisko učešće nije upamćeno od kraja 40-ih godina, kazao je Anders Martinson i istovremeno naglasio da je smanjenje glasača problem koji se ne odnosi samo na osobe stranog porijekla. Ta promjena se podudara sa promjenama grada Göteborga koji se krajem prošlog stoljeća preobrazio iz grada sa homogenim stanovništvom u višekulturalnu komunu sa skoro 100.000 stranih ili donedavno stranih državljana. U to vrijeme je Švedska, kao jedna od prvih zemalja u Evropi, uvela pravo glasa za strane državljane na komunalnim izborima. Korištenje takvih demokratskih mogućnosti i prava pokazuje gotovo dvostruko smanjenje, sa 60 na 35 %. Sve je manji broj glasača u područjima gdje je naseljenost useljenika gušća. Učešće stranih državljana na izborima generalno ne opada u izbornim jedinicama u kojima dominira švedsko stanovništvo (u poređenju sa izborima 1994.). Međutim, u distriktima gusto naselje- Fatima Kovačić (koordinator Saveza žena za regiju Zapad ), Mirsada Tulek (Kvinnocenter i Bergsjön), Anders Martinson (vođa projekta) i Hedija Mujezinović (Kvinnocenter i Bergsjön) Demokratiprojektet är mycket ambitiöst utformat med målet att stärka invandrargruppernas och enskildas delaktighet och inflytande i demokratifrågor inom Göteborg. Vid valet 1998 var det 100.000 göteborgare som struntade i att rösta. Så lågt har valdeltagandet inte varit sedan slutet av 1940-talet. Denna förändring sammanfaller med att Göteborg under senare delen av 1900- talet förändrats från en stad med etniskt homogen befolkning till en mångkulturell kommun med nära 100.000 utländska eller före detta utländska medborgare. Under denna tid har Sverige, som ett av de första länderna i Europa, infört kommunal rösträtt för utländska medborgare. Utnyttjandet av denna demokratiska möjlighet och rättighet visar på en nästintill halvering, från 60 till 35 %. Som en jämförelse kan nämnas Danmark, som följde i Sveriges fotspår och gav sina invandrargrupper rösträtt kort därpå. Här är bilden en annan. Vid sista valet deltog många invandrare/etniska grupper i större omfattning än danskar i gemen. Valdeltagandet för danskar i sin helhet visade på de högsta röstsiffrorna någonsin i landets historia. En föreläsning av projektledare Anders Martinson anordnades den 23 februari 2006 i samarbete med Demokratigrupp vid Kvinnocenter i Bergsjön. Vill du veta mer, kontakta gärna Anders Martinson: Tfn: 031-366 28 30 eller anders. martinson@frolunda.goteborg.se nim useljenicima učešće na izborima opada. Posebno je dramatičan pad među ženama i omladinom ispod 27 godina. Kao poređenje se može navesti Danska, koja je slijedila primjer Švedske i dala pravo glasa svojim useljeničkim grupama ubrzo nakon toga. Tu je slika drugačija. Na posljednjim izborima su mnoge useljeničke/ etničke grupe sudjelovale u većoj mjeri nego Danci. Učešće na izborima u Danskoj je bilo najbrojnije u historiji zemlje. To pokazuju analize sudjelovanja na komunalnim izborima među stranim državljanima koje je obavila Uprava za useljenike (Invandrarförvaltningen) u Göteborgu. Istraživanje je dio Projekta o demokratiji kojeg vodi uprava. Cilj je pojačati učešće i uticaj useljeničkih/etničkih grupa i pojedinaca u demokratskim pitanjima grada Göteborga. Važno je napomenuti da u projektu Grupa za demokratiju učestvuju: Anders, Hedija, Jasminka, Azra, Mirsada, Ana, Dušica i Mina a njihova poruka je jasna: Šalji dalje! 8 List BH Saveza žena u Švedskoj 30 žena

Mobilisering 2006 Diskriminering som en nyckelfråga i valrörelsen 2006 Av: Krystof LACZAK Antidiskrimineringsbyrån i Malmö har på Centrum mot Rasisms initiativ och i samarbete med en rad lokala frivilliga organisationer arbetat fram en lokal mobiliseringsplattform inför val 2006, i syfte att placera lokala antidiskrimineringsåtgärder på den politiska dagordningen i regionen. Många har under arbetsprocessen bidragit till slutresultatet med sina kloka inlägg och djupgående insikter i diskrimineringsmekanismer. Stort tack till (i alfabetisk ordning): Amnesty International, Malmö avd. Antidiskrimineringsbyrån i Karlskrona Antidiskrimineringsbyrån i Lund Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige Eslövs biståndscenter Internationella Kvinnoföreningen (IKF) i Malmö Iransk-svenska solidaritetsföreningen Islamic Center JAK-medlemsbank, Malmö avd. Kulturella ungdomsföreningen Malmö Ideella föreningars Paraplyorganisation (MIP) Paraplyorganisationen Respekt RIFFI (Riksförbundet Internationella Föreningar för Invandrade Kvinnor), Karlskrona avd. Tidningen Mana Äktenskap utan gränser i Sverige žena 30 Lokala antidiskrimineringskrav 1. UNESCO:s 10-punktsprogram Europeisk koalition av städer mot rasism, ska i sin helhet införas i kommunen och kommunens revisorer ska granska implementeringen. Debatten kring programmets genomförande ska under nästa mandatperiod utgöra en stående punkt på kommunfullmäktiges dagordning, så att även allmänheten får följa upp programmets implementering. 2. Kommunen som arbetsgivare har en lagstadgad plikt att motverka diskriminering och aktivt främja etnisk mångfald. Kommunens nyanställningar under nästa mandatperiod ska leda till att personalen inom alla förvaltningar avspeglar den lokala befolkningens etniska profil, senast år 2010. 3. Mångfalden ska främjas och diskrimineringen motverkas även vid kommunens offentliga upphandlingar. a) Kommunen ska annonsera bredare än i dag, samt dela upp upphandling i mindre delar, så att även små lokala företag får möjlighet att lämna anbud; b) Antidiskrimineringsklausuler riktade mot de företag som kränker mänskliga rättigheter utifrån någons etniska härkomst, religiös tillhörighet, kön, sexualitet, ålder eller funktionshinder ska införas; c) Om mångfalden bland anbudsgivarens personal avspeglar den lokala befolkningens etniska profil, ska den värderas till minst 40 % av vikten vid anbudets värdering (medan priset, kompetensen, flexibiliteten och erfarenheten ska utgöra resten av de sedvanliga anbudskriterierna). Resultat av våra möten presenteras i ett dokument kallat Lokala antidiskrimineringskrav. Dessa krav ska riktas till politiker och politiska partier som rivaliserar om väljarnas röster. Vi tänker genomföra en rad offentliga hearings med de politiska partierna, där de får redovisa hur de, om de kommer till makten, tänker förverkliga framlagda krav, med vilka resurser och enligt vilken tidtabell. Politikernas och partiernas svar ska offentliggöras, så att väljarna kan avgöra vem som bäst förtjänar deras stöd. Vi ska bilda några mindre arbetsgrupper (t ex en som ska organisera hearings och en som ska se till att resultaten sprids genom olika medier, t ex lokal tv, radio, tidningar osv.) Häng med anmäl Er, om Ni stödjer förslagen och vill vara med i mobiliseringsprocessen, helst genom e-post till: antidiskriminering.malmo@swipnet.se De som diskrimineras idag och de som även riskerar morgondagens diskriminering, väntar på Din insats. Vilken uppgift helst jobbar Du med? Krystof Laczak Antidiskrimineringsbyrån i Malmö Norra Skolgatan 8 B 211 52 Malmö Tfn: 040-611 55 61 antidiskriminering.malmo@swipnet.se http://malmo.antidiskriminering.net List BH Saveza žena u Švedskoj Lokalni antidiskriminacioni zahtjevi 1. UNESCO-ov program u 10 tačaka Evropska koalicija gradova protiv rasizma će se u potpunosti uvesti u komuni i komunalni revizori će kontrolisati provedbu. Debata o provedbi programa će u slijedećem mandatnom periodu činiti stalnu tačku Dnevnog reda Skupštine opštine, tako da i javnost može pratiti provedbu programa. 2. Komuna kao poslodavac ima zakonsku obavezu da sprječava diskriminaciju i aktivno unaprjeđuje etničku različitost (mångfald). Nova zaposlenja u komuni u slijedećem mandatnom periodu će voditi tome da osoblje svakog ureda (förvaltning) oslikava lokalni etnički profil stanovništva, najkasnije 2010. godine. 3. Različitost (mångfald) će se unaprjeđivati i diskriminacija sprječavati i pri komunalnim javnim nabavkama. a) Komuna će oglašavati šire nego danas, kao i dijeliti nabavku na manje dijelove, tako da i mala lokalna preduzeća dobiju mogućnost davanja ponuda; b) Antidiskriminacione odredbe usmjerene protiv preduzeća koja povrjeđuju ljudska prava na osnovu etničkog porijekla, vjerske pripadnosti, pola, seksualnosti, starosti ili funkcionalnih smetnji će se uvesti; c) Ako različitost (mångfald) među osobljem davaoca ponude oslikava etnički profil lokalnog stanovništva, vrjednovaće se najmanje 40 % od važnosti pri procjeni ponude (dok će cijena, sposobnost, fleksibilnost i iskustvo činiti ostali dio uobičajenih kriterija za ponudu). Diskriminacija kao ključno pitanje na Izborima 2006. Antidiskriminacioni biro u Malmöu je na inicijativu Centra protiv rasizma i u saradnji s nizom organizacija, među kojima je i BH Savez žena u Švedskoj, razradio lokalnu mobilizacijsku platformu pred Izbore 2006. radi plasiranja lokalnih antidiskriminacionih mjera na politički dnevni red u regionu. Rezultat je predstavljen dokumentom nazvanim Lokalni antidiskriminacioni zahtjevi. Ti zahtjevi će se usmjeriti političarima i političkim partijama koje se nadmeću za glasove birača. Planira se provođenje niza javnih rasprava s političkim partijama na kojima će one iznijeti kako misle, ako dođu na vlast, ostvariti postavljene zahtjeve, s kakvim resursima i za koje vrijeme. 9

Pruži mi ruku Tidaholmskim ljiljanima odobren projekat Evropskog Socijalnog Fonda Piše: Vahida MEHINOVIĆ Evropski Socijalni Fond (ESF) je odobrio sredstava bh. udruženju Tidaholmski ljiljani iz Tidaholma za realizaciju integracionog projekta Pruži mi ruku. ESF je glavni instrument za provedbu strateške politike Evropske unije u području zapošljavanja. Iz ovog fonda se finansiraju mjere protiv nezaposlenosti, razvoj ljudskih potencijala i jačanje društvene integracije na tržištu rada. Fond svojim radom pospješuje priliv domaćih i stranih ulaganja u manje razvijene regione a posebno je usmjeren na zapošljavanje mladih, osoba koje su dugotrajno nezaposlene te društveno marginaliziranih skupina i žena. Posebna pažnja se Räck mig din hand Europeiska Sociala Fonden (ESF) har beviljat medel till integrationsprojektet Räck mig din hand och därmed hjälpt Bosnien och Hercegovinas kulturförening Tidaholms liljor att realisera egna idéer och knyta kontakt med andra föreningar vars medlemmar har svensk bakgrund, eller bakgrund från ett annat land, bl. a. Bosnien och Hercegovina. Projektets huvudmål är att medlemmar från olika föreningar börjar föra en dialog för att lära känna varandra bättre, presentera sina hemländer för varandra och förhoppningsvis påskynda integrationsprocessen. Medlemmar från föreningen Tidaholms liljor har tidigare haft kontakt med ett antal föreningar och klubbar från Tidaholm och det här projektet ger möjligheter för nya kontakter i första hand med föreningar från Skaraborg. Alla som vill ha kontakt med föreningen kan ringa Belma Hafizović (tfn: 0502-108 59) för att planera gemensamma aktiviteter. Vi får inte glömma att 2006 är Mångkulturellt år och det passar utmärkt projektets innehåll. Svenska ESF-Rådet Svenska ESF-Rådet Rådet för Europeiska socialfonden i Sverige posvećuje stručnom usavršavanju i obrazovnim programima, programima zapošljavanja i samozapošljavanja te razvoju novih radnih mjesta. Suština projekta Pruži mi ruku je uspostavljanje kontakta između udruženja u Tidaholmu sa jednim brojem udruženja čiji članovi imaju švedsko porijeklo, porijeklo iz drugih zemalja a i sa udruženjima sa prostora Bosne i Hercegovine. Glavni cilj projekta je uspostavljanje dijaloga i bolje upoznavanje pomenutih grupa, prezentacija svojih domovina a sve sa željom da se ubrza proces integracije što je u interesu svih. Članovi udruženja Tidaholmski ljiljani su već ranije ostvarili kontakte sa jednim brojem udruženja-klubova iz Tidaholma a projekat daje mogućnost za proširenje saradnje i uspostavljanje kontakta sa većim brojem udruženja, u prvom redu sa područja Skaraborga. Svi zainteresovani mogu se javiti Belmi Hafizović (tfn: 0502-108 59 ) radi dogovora i planiranja aktivnosti. Ne bi trebalo zaboraviti da je 2006. godina proglašena Multikulturalnom što odgovara suštini projekta. Bli en miljöhjälte! Delta i Skräpplockardagarna 24-30 april Anmälan för gratis material: www.hsr.se/skrapplockardagar Gratis annons i samarbete med Stiftelsen Håll Sverige Rent 10 List BH Saveza žena u Švedskoj 30 žena

KF Konsument kompetensoch samordnings-centrum, är en del av KF som arbetar med att samordna konsumentkooperationens aktiviteter på konsumentområdet. En styrgrupp och arbetsgrupp är knuten till KF Konsument vilka består av representanter från olika konsumentföreningar. Samverkan sker även med andra konsumentorganisationer, Coop Norden AB m fl. I hela konsumentkooperationens hundraåriga historia och vår värdebaserade organisation har människor satsat tid och engagemang för att tillvarata sina intressen som konsumenter. Nu som då gäller det att få tillgång till de allra nödvändigaste varorna till rimliga priser och bra kvalitet utan att bli lurad. Solidar KF Konsument (Potrošač) centar za kompetenciju i koordinaciju je dio KF koji usklađuje potrošačko-operativne aktivnosti u oblasti potrošnje. Jedna upravno-radna grupa je povezana sa KF Konsumentom i čine je predstavnici raznih udruženja potrošača. Saradnja se odvija i sa drugim potrošačkim organizacijama, Coop Norden AB itd. Tokom stogodišnje potrošačko-operativne historije i naše vrijednosno bazirane organizacije je ulagano vrijeme i zalaganje za zaštitu svojih interesa kao potrošača. Radi se o tome da se omogući pristupačnost najvažnije robe po prikladnim cijenama i dobrog kvaliteta a da se ne bude prevaren. KF Konsument Saradnjom potrošača do zajedničkog cilja prikladne cijene, dobar kvalitet i ne biti prevaren Piše: Selma KAMBEROVIĆ partnerstvo u npr. Coop Norden AB pruža mogućnost primjene procjena sa jasnim primjerima u trgovinama. Nyckelvärderingar Inflytande I KF och konsumentföreningarna ska medlemmarnas inflytande, medarbetarnas synpunkter och en aktiv dialog med omvärlden medverka till att forma verksamheten. Omtanke I KF och konsumentföreningarna visar vi omtanke om människor, djur och miljö och arbetar för en hållbar samhällsutveckling. Ärlighet I KF och konsumentföreningarna håller vi vad vi lovar. Konsumenterna ska känna sig trygga när de handlar hos oss och ha förtroende för att de får information om varorna och verksamheten av betydelse för deras val. Nytänkande I KF och konsumentföreningarna ska vi dra nytta av ny kunskap och teknik och driva utvecklingen i överensstämmelse med konsumenternas intressen. De gemensamma värderingarna gäller för all vår verksamhet inom konsumentkooperationen. Vårt delägande i till exempel Coop Norden AB ger möjlighet att omsätta värderingarna med tydliga exempel i butik. COOP:s satsning på etnisk mat Utifrån faktum att 20 procent av Sveriges befolkning har invandrarbakgrund vill vi kunna erbjuda även dem ett riktig bra sortiment. Exempel på varor i det nya sortimentet: Kött lamm, Kyckling-halal-slaktat Linser, bönor, dadlar Bakverk, baklava, filodeg, kataifdeg Vi kommer bland annat att ha studiecirklar i matlagning med rätter från olika länder och vi tar gärna kontakt med olika invandrarföreningar. Tekst objavljujemo u saradnji sa Konsumentföreningen Solidar koji će sponzorisati kulturnu manifestaciju 6. maja u regiji Jug. Ključne procjene Uticaj U KF i udruženjima potrošača će uticaj članova, gledišta saradnika i aktivan dijalog sa sredinom doprinositi oblikovanju djelatnosti. Obzir U KF i udruženjima potrošača pridajemo obzir ljudima, životinjama i životnoj sredini i djelujemo na postojan društveni razvoj. Čestitost U KF i udruženjima potrošača držimo ono što smo obećali. Potrošači će se osjećati sigurni kad kupuju kod nas i imati povjerenje jer dobijaju informacije o robi i djelatnosti od značaja za njihov izbor. Nova promišljanja U KF i udruženjima potrošača ćemo koristiti nova znanja i tehnike i upravljati razvojem u skladu sa interesima potrošača. Zajedničke procjene važe za svu našu djelatnost u potrošačkoj kooperaciji. Naše Kadaif COOP-ovo ulaganje u nacionalna jela Polazeći od činjenice da je 20 posto stanovništva Švedske useljeničkog porijekla želimo im ponuditi pravo dobar izbor. Primjer roba novog asortimana: Meso janjetina, piletina; halal-klanje Leća (sočivica), grahorice, datulje Pecivo, baklava, jufka, kadaif Mi ćemo, između ostalog, organizovati studijske kružoke i spremanje hrane s jelima iz raznih zemalja i rado kontaktirati udruženja useljenika. žena 30 List BH Saveza žena u Švedskoj 11

NBV ulaže u zdravlje NBV organizuje četiri nova kružoka (studiecirkela) Piše: Patrik SANDSTRÖM (Accent) Šta zajedničko imaju Paulo Coelho, kuhar za mlade, list Hälsa (Zdravlje) i Biblioteka narodnog zdravlja? Odgovor: Sve to ulazi u nove studijske kružoke (studiecirklar) NBV-a, Nykterhetsrörelsens Bildningsverksamhet, i dio je ulaganja radi pojačanja brige o narodnom zdravlju. Tokom 2006. godine se organizuju četiri nova kružoka usmjerena na zdravlje. Isti spadaju u jednu od radnih oblasti kojima se NBV bavi narodno zdravlje (Napomena: četiri radne oblasti NBV-a su: Narodno zdravlje, Alkohol, Integracija i Internacionalizam). Zamisao je da kružoci na osobnom nivou pridonesu poboljšanju narodnog zdravlja, ali takođe i da se osvrnu na društveno zdravlje kao cjelinu. Studijski kružoci su naše glavno oruđe jer se tu svijet može sresti i istovremeno dobiti mogućnost da se djeluje i mijenja samog sebe, kaže Lotta Lindskog iz NBV-a. Četiri nova kružoka Četiri nova kružoka se međusobno prilično razlikuju i po formi i po sadržaju. Dva kružoka u osnovi imaju dvogodišnji projekat Meny Hälsa, kojeg NBV do Nove godine ostvaruje zajedno s Frisksportarna i Hälsofrämjandet. Meny Hälsa je osnovana da bi se produbila saradnja među tri saveza i vidjelo kako možemo zajednički djelovati na poboljšanju narodnog zdravlja, kazuje Lotta Lindskog. NBV će zajedno s udruženjem Frisksportarna izložiti jedan vegetarijanski kuhar za zdravlje namijenjen omladini. To se radi skupa s dijetistom Helenom Mårtensson, koja je takođe aktivna u UNF, Ungdomens Nykterhetsförbund. Materijali će biti jednostavni i praktični. Moći će se pripremati hrana i istovremeno učiti o brizi za svoje zdravlje, kaže Lotta Lindskog. Drugi kružok je u saradnji s Hälsofrämjandet. Tu njihov časopis Hälsa (Zdravlje) zauzima centralno mjesto u kružoku. Polazi se od časopisa i gleda šta isti nudi. Može se diskutovati o člancima, raditi yoga vježbe objavljene u časopisu ili pripremati hrana prema nekom od recepata. Kružok će biti više interaktivan jer se tačno ne zna šta će biti u narednom broju. Spremni do jeseni Ta dva kružoka će biti spremna do jeseni. Već na proljeće se pokreću dva nova kružoka. Jedan je književni kružok u kojem književnost Paula Coelha zauzima centralno mjesto. To je književnik o kojem Lotta Lindskog toplo kaže: Ukoliko do sada niste čitali Coelha, očekuje Vas nešto fantastično. Njegove knjige se mnogo bave životnim izborom kojeg činimo i konsekvencama koje slijede kao dobrobit. U kružoku se postepeno prelazi jedna njegova knjiga i diskutuje o tome šta on zapravo piše i u kakvoj je to vezi s našim životom. Mini-biblioteka i zdravlje Zadnji kružok je jedna mini-biblioteka nazvana Biblioteka narodnog zdravlja (Folkhälsobiblioteket). Čini je pet knjiga o zdravlju iz različitih perspektiva a biće na raspolaganju u svakom odjelu NBV-a. Prva knjiga se bavi švedskim narodnim zdravljem kroz historiju, druga o globalizaciji i zdravlju, treća o tome kako se danas vodi briga o narodnom zdravlju, četvrta o sportu i zdravstvenoj preventivi i na kraju peta knjiga o osobnom zdravlju i uspjehu. Moći će se posuditi jedna ili više knjiga u bilo kojoj biblioteci i diskutovati njihov sadržaj u studijskim kružocima, kaže Lotta Lindskog. Kako početi studijski kružok (studiecirkel) Vad har Paulo Coelho, en kokbok för unga, tidningen Hälsa och ett Folkhälsobibliotek gemensamt? Svar: De ingår alla i nya studiecirklar från NBV och är en del i en satsning på att förstärka folkhälsoarbetet. Tanken är att cirklarna på en personlig nivå ska bidra till ökad folkhälsa, men också lyfta blicken till samhällets hälsa som helhet. Studiecirkeln är vårt främsta arbetsredskap, för där kan människor mötas och samtidigt få utrymme att arbeta och förändra sig själva, säger Lotta Lindskog på NBV. De fyra nya studiecirklarna är sinsemellan ganska olika till både form och innehåll. Två av cirklarna har sin grund i det tvååriga projektet Meny Hälsa, som NBV fram till nyår drev tillsammans med Frisksportarna och Hälsofrämjandet. Meny Hälsa bildades för att fördjupa samarbetet mellan de tre förbunden för att se hur vi tillsammans kunde arbeta med att förbättra folkhälsan. Tillsammans med föreningen Frisksportarna kommer NBV att ta fram en vegetarisk kokbok för hälsa som riktar sig till ungdomar. Detta görs tillsammans med en dietist, Helene Mårtensson, som också är aktiv i UNF, Ungdomens Nykterhetsförbund. Den sista cirkeln är ett minibibliotek kallat Folkhälsobiblioteket. Det är fem böcker om hälsa ur olika perspektiv. Den första boken handlar om den svenska folkhälsans historia, den andra om globaliseringen och folkhälsa, den tredje om hur det nationella folkhälsoarbetet bedrivs idag, den fjärde om idrott och friskvård och slutligen den femte boken handlar om personlig hälsa och välmående. Ako ste grupa koju čini određeni broj osoba, možete pokrenuti jedan studijski kružok npr. na temu o zdravlju. To može biti kući kod nekog od vas ili na radnom mjestu. Kontaktirajte lokalnog NBV-konsultanta (savjetnika) i on ili ona će vam pomoći u svemu što trebate da biste počeli. Ako ne znate kako stupiti u kontakt sa konsultantom, nazovite NBV-ov sekretarijat u Stockholmu: 08-672 61 00 ili idite na kućnu stranicu: www.nbv.se 12 List BH Saveza žena u Švedskoj 30 žena

Nykterhetsrörelsens Scoutförbund, NSF har under många år drivit ett projekt för integration under namnet Bosnienprojektet. Från start hade projektet två delar, dels att erbjuda bosniska barn och ungdomar i Sverige att bli scouter och dels stötta scoutrörelsen i Bosnien. Under de år projektet har pågått har NSF genomfört många prova på aktiviteter, presenterat scouting på flera platser i landet, genomfört ledarutbildningar och varit behjälpliga med att starta scoutverksamhet med inriktning på bosnier. Vad är scouting? Scoutrörelsen är en internationell rörelse med 38 miljoner medlemmar i stort sett i alla länder i världen. Det finns medlemmar från alla världsreligioner och nästan hälften av världens scouter är muslimer. Scouting erbjuder unga människor en personlig utveckling i gemenskap i en rörelse som bygger på en värdegrund. Scoutings kärna hittar vi i fundamenten: Lag och löfte Patrullsystemet, Lära genom att göra Internationell förståelse Friluftsliv Personlig helnykterhet Varför scouter? Genom scouting får barn och ungdomar möjlighet till kontakt med och förståelse för islam genom arbetet med innersidan i scoutings fundament lag och löfte. Genom detta arbete ger vi unga människor en stabil värdegrund för livet. Scoutprogrammet som tillhandahålls av NSF är attraktivt och roligt och det gör att barn och ungdomar stannar kvar i verksamheten. Scoutprogrammet ger också ledaren idéer och underlag till bra aktiviteter som lockar barn och unga. Nykterhetsrörelsens Scoutförbund erbjuder alla medlemmar och föreningar som Scouting meningsfull fritid Scoutrörelsen är en internationell rörelse med 38 miljoner medlemmar i stort sett i alla länder i världen är medlemmar i scoutförbundet möjligheter att delta i läger, hajker och utbildningar som är garanterat alkohol- och drogfria. Genom fundamentet personlig helnykterhet vill vi fostra barn och unga till aktivt avståndstagande från bruket av alkohol och droger. Alla vuxna medlemmar har tagit ställning för ett drogfritt liv för att vara förebilder för unga. Verksamhet inom NSF innebär också att medlemmar med bosnisk bakgrund får kontakt med svenska ungdomar som också har ett uttalat avståndstagande från bruket av alkohol och droger. Scoutrörelsen är internationell Medlemskap i en världsomspännande organisation ger möjlighet till kontakt och utbyte mellan länder vilket i sig skapar förståelse för andra nationaliteter, religioner och kulturer. Detta skapar gränsöverskridande vänskap. Dessutom ger det också möjlighet för bosnier boende i Sverige att värna om det egna språket och kulturen genom t ex kontakt med scouter i Bosnien och möjlighet att t ex åka på scoutläger i Bosnien. Hur startar man scouting? Nykterhetsrörelsens Scoutförbund ger stöd och hjälp till dem som vill starta scoutverksamhet med tillhörighet i NSF. Av: Bodil HANSEN Savez trezvenih skauta-izviđača (Nykterhetsrörelsens Scoutförbund), NSF je dugi niz godina provodio projekat integracije pod nazivom Bosnienprojektet. Projekat je od početka imao dva dijela, da ponudi bh. djeci i omladini u Švedskoj da budu izviđači i da podržava pokret izviđača u BiH. Tokom tih godina je NSF obavio mnoge aktivnosti, prezentirao pokret izviđača na više mjesta u zemlji, obrazovao rukovodioce i bio pri ruci u pokretanju izviđačke djelatnosti usmjerene na Bosance. Tekst objavljujemo kao vid saradnje sa trezvenjačkim pokretima u Švedskoj. Scoutförbundet kan hjälpa till att utbilda ledare och förse nya föreningar med programmaterial och ett startkapital. NSF har också konsulenter som kan stötta de lokala nya ledarna med alla praktiska frågor som t ex hur man startar förening (som i scouterna kallas för scoutkår), vad man söker bidrag och hur man genomför olika programpunkter. Vill du redan nu veta mer om NSF kan du läsa en del på hemsidan www.nsf.scout.se. Är du intresserad av ett besök och mer information tag kontakt med Fadila Jašarević (fadila. jasarevic@iogt.se Tfn: 070-190 83 02) eller Anela Jašarević (anela.jasarevic@nsf.se Tfn: 070-440 20 37). Foto: Bodil Hansen žena 30 List BH Saveza žena u Švedskoj 13