SPOLJNOTRGOVINSKA ARBITRAŽA pri PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE O D L U K A U SPORU Tužioca: [ ], Republika Srbija protiv Tuženog: [ ], Bosna i Hercegovina Broj T-6/10, od 30. novembra 2010.g. B e o g r a d 1
Broj T-6/10 SPOLJNOTRGOVINSKA ARBITRAŽA pri PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE- Prošireno arbitražno ve e koje su sa injavali: [ ], odlu uju i prethodno o prigovoru nenadležnosti ove Arbitraže koji je podneo tuženi u ovom sporu [ ], Bosna i Hercegovina, a zatim Arbitražno ve e koje su sa injavali: [ ], radi raspravljanja po tužbi i odlu ivanja o tužbenom zahtevu [ ], Republika Srbija (dalje: tužilac), koga je zastupao advokat [ ], radi glavnog duga u iznosu 188.100,15, kamate i troškova spora, protiv tuženog [ ], Bosna i Hercegovina, (dalje: tuženi), koga je zastupao [ ], u prisustvu zapisni ara [ ], posle provedenog kontradiktornog postupka, održane usmene rasprave, ve anja i glasanja, na osnovu l. 54. st. 1. Zakona o arbitraži dalje: ZA (Službeni glasnik Republike Srbije br. 46 od 2. juna 2006.g.) i lana 49. Pravilnika o Spoljnotrgovinskoj arbitraži pri Privrednoj komori Srbije dalje: Pravilnik (Službeni glasnik Republike Srbije broj 52 od 8. juna 2007.g.), 30. novembra 2010.g. jednoglasno je donelo slede u O D L U K U I OBAVEZUJE SE tuženi [ ], Bosna i Hercegovina DA PLATI tužiocu [ ], Republika Srbija glavni dug u iznosu od 188.100,15 (slovima: sto osamdeset osam hiljada sto eura i 15/100 centi), u roku od 15 dana od prijema ove odluke pod pretnjom prinudnog izvršenja. II OBAVEZUJE SE tuženi [ ], Bosna i Hercegovina DA PLATI tužiocu [ ], Republika Srbija deviznu kamatu na glavni dug koji je naveden u izreci pod I ove odluke i to na slede e iznose i po slede oj kamatnoj stopi: - na iznos od 16.617,96 po stopi 3,04% godišnje, po ev od 16.10.2007.g. do isplate, - na iznos od 29.096,44 po stopi 3,04% godišnje, po ev od 24.10.2007.g. do isplate, - na iznos od 69.146,40 po stopi 3,04% godišnje, po ev od 31.10.2007.g. do isplate, - na iznos od 14.699,02 po stopi 3,04% godišnje, po ev od 15.11.2007.g. do isplate, - na iznos od 31.385,66 po stopi 3,04% godišnje, po ev od 22.11.2007.g. do isplate, - na iznos od 27.154,67 po stopi 2,52% godišnje, po ev od 03.01.2008.g. do isplate, sve to u roku od 15 dana od prijema ove odluke pod pretnjom prinudnog izvršenja. III OBAVEZUJE SE tuženi [ ], Bosna i Hercegovina DA PLATI tužiocu [ ], Republika Srbija, na ime troškova registracije spora i pla ene takse za tužbu u ovom sporu iznos od 1.036.912,oo RSD i 27.500,00 RSD na ime advokatskih troškova, u roku od 15 dana od prijema ove odluke pod pretnjom prinudnog izvršenja. 2
O B R A Z L O Ž E NJ E 1. Nadležnost Arbitraže i imenovanje Arbitražnog ve a 1.a. Nadležnost Arbitraže U tužbi, koju je 11. maja 2010.g. podneo Arbitraži, (obe strane su u izreci ove odluke ozna ena punim nazivom, koji je me u strankama nesporan), tužilac je zasnovao nadležnost Arbitraže na arbitražnoj klauzuli koju je ugovorio sa tuženim u ta ki 9. Contracta No.408/2007, zaklju en u [ ] 01.02.2007.g. Arbitražna klauzula u navedenom Contractu glasi: 9. ARBITRAŽA Za slu aj eventualnih sporova nastalih povodom ovog Ugovora, Ugovorne strane e pokušati da spor reše sporazumno. Ako to ne bude mogu e za rešavanje sporova bi e nadležna Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije, uz primenu doma eg materijalnog prava Tužilac je priložio navedeni Contract i sve isprave na koje se u tužbi pozvao. Posle uplate takse za registraciju spora i arbitražne takse tuženom je tužba uredno uru ena, sa svim dokazima, sa Pravilnikom (naveden u uvodu ove odluke) i sa Listom arbitara, uz pismeni poziv da u roku od 30 dana podnese odgovor i imenuje svog arbitra. Tuženi je 29. juna 2010.g. dostavio Arbitraži odgovor na tužbu u kome je u celosti osporio tužbeni zahtev i istakao prigovor nenadležnosti ove Arbitraže za deo tužbenog zahteva koji je postavljen po osnovu prve 3 navedene fakture, u ukupnom iznosu 27.154,67. Prigovr nenadležnosti ponovio je u podnesku koji je u Arbitraži primljen 14. septembra 2010.g. Pri ovom prigovoru je ostao i na raspravi pred Proširenim arbitražnim ve em 30. novembra 2010.g. Kao razloge za prigovor nenadležnosti tuženi je naveo da je prema Contractu No.408/2007 bitan element rok njegove važnosti. Kako tuženi tuma i i shvata odredbe ta ke 3. rok isporuke robe je bio strogo odre en od 01.01.2007. do 31.12.2007.g. Po mišljenju tuženog potraživanja po prve tri fakture, navedene u tužbenom zahtevu, datiraju iz 2008.g. u ukupnoj vrednosti 27.154,67. Tuženi smatra da je ugovor stranaka važio samo za godinu 2007., da je to bitan element ugovora, pa potraživanja po ove tri fakture, koja dospevaju za pla anje 03.01.2008. g., ne spada u nadležnost ove Arbitraže. U vezi Contracta No.408/2007 tuženi je naveo da to nije klasi an ugovor o kupoprodaji ve ugovor o poslovnotehni koj saradnji koja se odnosi na zastupanje tužioca, na posredovanje i zajedni ki nastup na tržištu BiH. Najavio je da e u toku predmetnog arbitražnog postupka ustati sa protivtužbom radi naplate troškova reklamne kampanje, prezentacije brenda [ ], posredni ke provizije i izmakle dobiti. Tužilac se u podnesku od 20 jula 2010.g. detaljno izjasnio u vezi prigovora nenadležnosti. On je ostao pri stavu da je ova Arbitraža nadležna, jer je svu robu po navedenim fakturama isporu io tuženom blagovremeno, u toku 2007.g. Dospelost za pla anje po navedene tri fakture 03.01.2008.g. je rezultat ugovora stranaka, po kome je (ta ka 5.) tuženi dužan da izvrši pla anje robe ne kasnije od 90 dana od utovara robe. Tužilac je svu robu, pa i robu po predmetne tri fakture, isporu io tokom 2007.g., pa je neosnovan prigovor tuženog da je 3
deo robe isporu en u 2008.g. Dalje je osporio da je predmetni ugovor (Contract No.408/2007) ustvari ugovor o trgovinskom zastupanju, jer prema lanu 790. Zakona o obligacionim odnosima ugovor o trgovinskom zastupanju mora biti u pismenoj formi. Prošireno arbitražno ve e je nadležno da raspravlja i odlu uje o prigovoru nenadležnosti kada stranka u sporu istakne takav prigovor ( l. 18. st. 2. Pravilnika). Pravni osnov za odlu ivanje po prigovoru nenadležnosti Prošireno arbitražno ve e je našlo u odredbama l. 19. Pravilnika, odredbama l. 28. st. 1. i l. 30. ZA i u široko usvojenom principu u radu arbitraža kompetenz kompetenz (kompetencija o kompetenciji, ili nadležnost o nadležnosti), koji je preciziran i lanom V st. 3. Evropske konvencije o me unarodnoj trgovinskoj arbitraži (Ženeva, 21. april 1961.) u daljem tekstu: Evropska konvencija 1961. U slu aju postojanja prigovora nenadležnosti Arbitraža je nadležna da odlu uje o tom prigovoru u Proširenom arbitražnom ve u. Kako je tuženi istakao prigovor nenadležnosti u odgovoru na tužbu ( l. 19. st. 1. Pravilnika), o njemu je odlu ivalo Prošireno arbitražno ve e, koje su, pored izabranog Arbitražnog ve a, sa injavali još: [ ] ( l.18. st. 2. i 3. Pravilnika). Prošireno arbitražno ve e je 30 novembra 2010.g., posle provedenog kontradiktornog postupka, jednoglasno donelo ZAKLJU AK o odbijanju prigovora nenadležnosti. Zaklju ak je strankama saopšten i uru ena im je kopija zapisnika sa rasprave. Obrazloženje ovog zaklju ka da e Arbitražno ve e u odluci o meritumu. Razlozi za zaklju ak Proširenog arbitražnog ve a Prošireno arbitražno ve e je zauzelo stav da su u ovom slu aju stranke o igledno želele da ugovore nadležnost Arbitraže za njihove eventualne sporove, a ne nadležnost suda. To me u strankama nije sporno. Ovakav stav nesumnjivo proizilazi iz citirane arbitražne klauzule. Sporno je bilo da li je Arbitraža nadležna za odlu ivanje po delu tužbenog zahteva za iznose po tri fakture po kojima je roba od tužioca poslata tuženom u roku važenja Contracta No.408/2007, za koju je tuženi imao krajnji rok za pla anje ne kasnije od 90 dana od utovara robe, koji isti e 03.01.2008.g. Prošireno arbitražno ve e, posle saslušanja punomo nika stranaka, pro italo je tužio eve fakture: broj 97089376 na 21.651,68, broj 97089374 na 3.760,88 i broj 97089373 na 1.742,11 i utvrdilo da su sve tri datirane 05.10.2007.g. i sve tri glase na tuženog kao primaoca robe. Iz me unarodnog tovarnog lista (CMR) broj 011687 od 05.10.2007.g. ve e je utvrdilo da je upravo po ovim fakturama tužilac 05.10.2007. g. utovario robu prevozniku [ ], što je prevoznik jasno overio svojim pe atom na CMR. Iz obostrano potpisanog priloga br. 1 uz Contract No.408/2007 utvr eno je da je isporuka robe ugovorena na paritetu FCA (Free Carrier) franko prevoznik [ ], što je i u CMR broj 011687 jasno navedeno. Prema ovoj Incoterms klauzuli (publikacija MTK broj 560) osnovna obaveza prodavca (ovde tužioca) je da isporu i robu, ocarinjenu za izvoz, prevozniku imenovanom od strane kupca (ovde tuženog), na ugovorenom mestu ([ ]). Prevoznik je na CMR broj 011687 stavio svoj pe at i potpis 05.10.2007. g. i time potvrdio da je tužilac kao prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe po navedenim fakturama. Predajom robe prevozniku, u skladu sa navedenom Incoterms klauzulom FCA, tužilac je ispunio svoju obavezu u ugovorenom roku. 4
Po mišljenju Proširenog arbitražnog ve a glavna obaveza kod kupoprodajnih ugovora je obaveza prodavca da isporu i robu saobraznu ugovoru, u vreme, na na in i pod uslovima predvi enim ugovorom. Razume se da ova glavna obaveza prodavca kod kupoprodajnih ugovora ni na koji na in ne osloba a kupca obaveze da plati preuzetu robu. Tužilac je u svemu postupio u skladu sa Contractom No. 408/2007 (ugovorom o kupoprodaji), jer je robu isporu io tuženom u ugovorenom roku u toku 2007.g. Tuženi nije imao reklamacija na koli inu niti na kvalitete primljene robe. injenica što je krajni rok za pla anje po predmetne tri fakture ( ne kasnije od 90 dana od utovara robe ) padao tri dana po isteku važnosti ugovorenog roka za isporuku robe nikako ne zna i da Arbitraža nije nadležna da raspravlja i odlu uje i o ovom delu tužbenog zahteva. U Kontractu No.408/2007 - u ta ki 3.(važnost ugovora) stranke su vrlo jasno važnost ugovora vezale samo za isporuku robe navode i: Isporuke robe po ovom ugovoru obavi e se u periodu 01.01.2007 31.12.2007. na osnovu pismenih porudžbina poslatih od kupca. Ovom ta kom Contracta No.408/2007, niti bilo kojom drugom, posebno ne arbitražnom klauzulom koja je napred citirana, stranke nisu isklju ile nadležnost Arbitraže na potraživanja prodavca koja dospevaju ili mogu dospeti posle isteka roka koji je napred ugovoren kao rok za isporuku robe. Stranke ni na koji na in nisu ograni ile važnost i primenu navedene arbitražne klauzule samo na neka tužio eva potraživanja nastala povodom ovog ugovora. Da su stranke želele to ili neko drugo isklju enje ili ograni enje arbitražne klauzule, one bi to ugovorile. Njima ništa nije stajalo kao smetnja da i tako ugovore. Kako stranke nisu ograni ile dejstvo arbitražne klauzule na deo tužio evih potraživanja, niti su ograni ile da se sva pla anja moraju izvršiti u roku koji je odre en samo za isporuku robe (2007.g.), to je prigovor nenadležnosti Arbitraže za deo tužbenog zahteva u celini neosnovan. Svako drugo tuma enje i shvatanje ugovorenih odnosa i obaveza stranaka bilo bi neosnovano. Svako drugo tuma enje neopravdano bi cepalo arbitražnu klauzulu i njenu primenu svelo na deo dospelih obaveza tuženog do isteka ugovorenog roka isporuke robe i na drugi deo koji je dospeo za pla anje posle ugovorenog roka isporuke robe. Ovako nelogi no shvatanje i tuma enje bilo bi protivno stvarnoj volji i zajedni koj nameri stranaka. To stranke nisu želele niti se takav zaklju ak može razumno izvesti iz pismenih dokaza i celokupnog ponašanja stranaka. Na osnovu navedenih razloga Prošireno arbitražno ve e je jednoglasno odbilo prigovor nenadležnosti, kao neosnovan. 1.b. Imenovanje Arbitražnog ve a U podnesku od 20. jula 2010.g. tužilac je za arbitra u ovom sporu predložio [ ]. U slu aju njegove spre enosti predložio je za arbitra [ ]. Tuženi je u odgovoru na tužbu od 29. juna 2010. g. za svog arbitra sa liste arbitara predložio [ ]. Saglasno l. 22. st. 4. Pravilnika izabrani arbitri [ ] i docent [ ] su za tre eg arbitra i kao predsednika Arbitražnog ve a izabrali sa liste arbitara [ ] i o tome potpisali zapisnik. 5
Izabrani arbitri i predsednik Arbitražnog ve a, u skladu sa l. 25. st. 1. Pravilnika potpisali su izjave o prihvatanju dužnosti u Arbitražnom ve u i izjavu o nezavisnosti u odnosu na stranke. Izjave su uredno dostavljene strankama u sporu. Stranke nisu imale primedbi na ove izjave. Sastavu i radu Arbitražnog ve a nisu prigovorili ni tokom rasprave. 2. Ocena nadležnosti na koju se pazi po službenoj dužnosti O prigovoru nenadležnosti ove Arbitraže raspravljalo je u kontradiktornom postupku i odlu ivalo Prošireno arbitražno ve e. Stav i razlozi u vezi tog prigovora izloženi su napred u ovom obrazloženju pod 1.a. To nije oslobodilo Arbitražno ve e da po službenoj dužnosti pazi na nadležnost Arbitraže. Arbitražno ve e je po službenoj dužnosti pazilo na nadležnost, cene i posebno da li je spor arbitrabilan ratione personae (subjektivna arbitrabilnost) i da li je arbitrabilan rationae materiae arbitrabilnost pravnog odnosa po predmetu spora. Cenilo je da li sa predmetnim potraživanjem stranke mogu slobodno raspolagati i da li je za raspravljanje ovakve vrste spora zakonom predvi ena isklju iva nadležnost državnog suda. 2.a.) Arbitrabilnost ratione personae. Cene i arbitrabilnost u odnosu na stranke Arbitražno ve e je pošlo od injenice da su stranke u ovom sporu iz razli itih država i da imaju pripadnost razli itih država. One u svojim državama predstavljaju nacionalne pravne tvorevine pravna lica u smislu domicilnih propisa država u kojima su osnovane i registrovane. Njima su razli ite države priznale svojstvo pravnog lica, ime su se stekli uslovi u odnosu na stranke, koji su predvi eni odredbama l. I st. 1. pod a) Evropske konvencije 1961, uslovi odre eni l. 12. Pravilnika i u l. 3. st. 1. ZA. 2.b.) Arbitrabilnost ratione materiae. Paze i po službenoj dužnosti na arbitrabilnost ratione materiae (objektivna arbitrabilnost) i podobnost ovog spora za rešavanje putem arbitraže, Arbitražno ve e je pošlo od suštine pravnog odnosa stranaka, koja je odre ena njihovim Contractom No.408/2007, od njegove realizacije i suštine tužbenog zahteva. Analiziraju i navedeno Arbitražno ve e je zaklju ilo da suštinu pravnog odnosa stranaka ini klasi an ugovor o kupoprodaji. Njihov pravni odnos nije ni po emu specijalan ili specifi an u meri koja bi ga isklju ila iz pojma me unarodnih poslovnih odnosa. Za Arbitžno ve e nije sporno 1.) da je u suštini odnos stranaka bio me unarodni poslovni odnos, 2.) da za raspravljanje spornog odnosa nije zakonom predvi ena isklju iva nadležnost državnog suda i 3.) da sa predmetom spora stranke mogu slobodno raspolagati. Na ovaj na in došlo se do zaklju ka da su za objektivnu arbitrabilnost spora ispunjeni uslovi iz napred navedene odredbe Evropske konvencije 1961 i uslovi propisani odredbama l. 5. st. 1 ZA, i l. 1. st. 1. i l. 12. Pravilnika. Posle ocene arbitrabilnosti spora pristupilo se raspravljanju o meritumu u prisustvu punomo nika stranaka. Rasprava je održana posle donošenja zaklju ka Proširenog arbitražnog ve a o odbijanju prigovora nenadležnosti, koji je strankama pro itan i uru ene su im kopije zaklju ka i zapisnika sa rasprave. 6
3. Tok postupka, navodi i dokazi stranaka 1.) Tužilac je 11. maja 2010.g. predao tužbu Spoljnotrgovinskoj arbitraži pri PK Srbije protiv tuženog. U petitumu je predložio da Arbitraža obaveže tuženog na pla anje vrednosti isporu ene robe u iznosu od 188.100,15, sa kamatom koju primenjuje Centralna evropska banka i to na iznose i sa po etkom ra unanja kamate kako je opredelio u 15 ta aka tužbenog zahteva. Troškove arbitražnog postupka je tražio. U tužbi tužilac je naveo da je sa tuženim zaklju io ugovor o prodaji podnih obloga, koji je kod tužioca zaveden 26.02.2007.g. pod br. 29, da je sukcesivno tuženom isporu ivao ugovorenu robu u skladu sa dogovorenom dinamikom i na ugovorenom paritetu, da tuženi nije imao nikakvih reklamacija na koli inu ni na kvalitet. Za isporu enu robu tuženom tužilac je ispostavio uredna robna dokumenta: trgova ke fakture, otpremnice, CMR. Tuženi nije platio isporu enu robu u ugovorenom roku, pa ga je tužilac dopisom od 03. jula 2008.g. pozvao da robu plati i da mirno reše nastali nesporazum. Na pismena i usmena traženja da se roba plati tuženi je odgovorio dopisima od 10. i 17. jula 2008.g., kojima u suštini nije osporio tužio evo potraživanje. Saglasno odredbama l. 516. Zakona o obligacionim odnosima, koji važi u Republici Srbiji, tužilac smatra da je tuženi kao kupac dužan da plati cenu kupljene robe u vreme i na mestu odre enom u ugovoru. Uz tužbu tužilac je dostavio Contract No. 408/2007, sve fakture na koje se pozvao, me unarodne tovarne listove koji prate robu (CMR) i dopise stranaka koje je u tužbi naveo. Tuženom su tužba i svi kasniji podnesci uredno uru eni što se vidi iz povratnica u spisima. 2.) Arbitraža je 29. juna 2010.g. primila od tuženog odgovor na tužbu. U ovom odgovoru tuženi u celosti osporava tužbu i postavljeni tužbeni zahtev kao neosnovan, na zakonu neutemeljen i protivan savesnosti i poštenju, dobrim poslovnim obi ajima i ustaljenim trgova kim uzansama. U daljem izlaganju tuženi isti e da tužilac postavlja tužbeni zahtev za potraživanja koja nisu predmet ugovora stranaka (Contract No. 408/2007), jer su stranke u ta ki 3. ugovorile bitan element - rok isporuke robe u periodu 01.01.2007. do 31.12.2007.g. Naglašavaju i da je ovako ugovoren rok isporuke robe bitan element ugovora tuženi isti e da je bez osnova potraživanje tužioca po osnovu prve tri navedene fakture iz tužbenog zahteva, jer se odnose na sume ija dospelost za pla anje je u 2008.g., ukupno u iznosu 27.154,67. Imaju i u vidu da je, po mišljenju tuženog, ugovoreni rok isporuke bitan element ugovora, Arbitraža nije nadležna za odlu ivanje o delu tužbenog zahteva koji je naveden u prve tri fakture. Tuženi je dalje naveo da Contract No. 408/2007 nije klasi an ugovor o prodaji, jer je tuženi prilikom pregovora za zaklju ivanje navedenog ugovora sa tužiocem ugovorio poslovno tehni ku saradnju koja se odnosi na zastupanje tužioca u BiH, na predstavljanje brenda [ ], na posredovanje i zajedni ki nastup na tržištu Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Tuženi smatra da je tužilac na dolozan na in iskoristio pozitivnu tržišnu poziciju tuženog na tržištu RS i BiH, pa je nelojalnom konkurencijom i damping cenama prekršio sporazum o zajedni kom nastupanju na tržištu i tako ugrozio plasman robe koju je tuženi preuzeo od tužioca. Za pretrpljenu štetu i troškove koje je imao u vezi svega, najavio je protivtužbu. Tražio je da se tužbeni zahtev odbije. 7
Uz odgovor tuženi nije dostavio ugovor o trgovinskom zastupanju, posredovanju ili o poslovno tehni koj saradnji niti isprave iz kojih bi se pouzdano moglo utvrditi da je postojao takav ugovor. Uz odgovor na tužbu tuženi je dostavio samo kopiju svoje kartice o poslovnom odnosu i dugovanju tužiocu i jednu stranu reklamnog materijala pod nazivom Svi naši sajmovi, akademije i prezentacije. Na okolnosti postojanja trgovinskog zastupanja, posredovanja i poslovno tehni koj saradnji predložio je saslušanje stranaka. Odgovor na tužbu, sa prilozima, sekretarijat Arbitraže je istog dana uputio tužiocu, sa molbom da se u odre enom roku izjasni. 3.) U podnesku koji je predat Arbitraži 20. jula 2010.g. tužilac je istakao da je Contract No. 408/2007 u suštini ugovor o prodaji, da je to, prema Zakonu o obligacionim odnosima, imenovani ugovor, kojim se prodavac obavezuje da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati ugovorenu cenu i da preuzme stvar. Postojanje bilo kakvog drugog ugovora, sem navedenog Contracta, tuženi nije dokazao. Dalje je naveo da je sa tuženim više puta vodio pregovore oko pla anja isporu ene robe, oko zakašnjenja u pla anju, ali bez uspeha, pa je posle tri godine bio prinu en da svoja prava ostvaruje tužbom putem ove Arbitraže. Što se ti e navoda tuženog da je imao troškove u vezi reklame i prodaje tužilac smatra da je to bila nezavisna poslovna aktivnost tuženog. Sekretarijat Arbitraže je ovaj tužio ev podnesak uredno dostavio tuženom. 4.) U podnesku od 14. septembra 2010.g. tuženi je ostao pri prigovoru nenadležnosti za deo spornih potraživanja koja su dospela za naplatu u 2008.g. Ostao je pri tvrdnji da je suština pregovora bila trgovinsko zastupanje tužioca na teritoriji BiH, pa ugovor stranaka, koji je bio predložen od tužioca, treba tuma iti u skladu sa odredbama l. 99. i 100. Zakona o obligacionim odnosima. Ostao je pri ranije istaknutim navodima da je posredovao u ime i za ra un tužioca, koji je u celom ovom poslu postupao suprotno principu savesnosti i poštenja. Ponovo je najavio protivtužbu, koju do rasprave nije podneo. 5.) Podneskom od 27. oktobra 2010.g. tužilac je obavestio Arbitražu da je rešenjem Agencije za privredne registre [ ] od 30.09.2010.g. registrovana promena podataka i da je brisan raniji poslovni naziv tužioca: [ ]. i skra eni naziv: [ ] a umesto njih upisuje se novo poslovno ime: [ ], skra eno poslovno ime: [ ]. Tuženom je dostavljena ova promena poslovnog imena. Na primljeni podnesak i na promenu tužio evog poslovnog imena tuženi nije prigovarao. 6.) Rasprava o meritumu odražana je 30. novembra 2010.g. pred Arbitražnim ve em, u prisustvu punomo nika stranaka. Tužilac je ostao pri tužbi i tužbenom zahtevu. Izložio je stav da je fakturama i me unarodnim tovarnim listovima, priloženim uz tužbu, dokazao da je ugovorenu robu isporu io tuženom u skladu sa ugovorenim paritetom FCA [ ]. Nasuprot ovoj urednoj isporuci robe, na koju nije bilo nikakvih reklamacija u vezi koli ine ili kvaliteta, tuženi nije robu platio, što je i priznao u pismenoj prepisci izme u stranaka koja je priložena uz tužbu. Zatražio je da se tuženi obaveže na pla anje utužene glavnice, sa kamatom po kamatnoj stopi Evropske centralne banke. Troškove je tražio u visini takse za registraciju spora, takse za tužbu i zastupanja na raspravi. Tuženi se protivio tužbi i tužbenom zahtevu u celini. Ostao je pri svojim navodima da navedeni Contract u suštini nije bio klasi an ugovor o kupoprodaji ve je to bio ugovor o zastupanju, posredovanju i poslovnoj saradnji. Predložio je da se izvede dokaz saslušanjem 8
svedoka [ ], kao lica koje je pregovaralo o celokupnom poslu sa tužiocem, na okolnosti sta su se stranke stvarno dogovorile 01.02.2007. na dan zaklju ivanja Contracta No. 408/2007. Osporio je da je to bio ugovor o prodaji robe. Predložio je da se tužbeni zahtev odbije. Troškove nije tražio. Na zapisnik je izrekao protivtužbeni zahtev kojim potražuje 65.000,oo. Arbitražno ve e je zaklju kom odbilo kao suvišan predlog da se u ovoj pravnoj stvari saslušaju stranke i svedoci, jer je utvrdilo da u spisima predmeta ima dovoljno pouzdanih pismenih dokaza iz kojih se sa sigurnoš u može zaklju iti koje prirode i sadržaja je bio Contract No. 408/2007 i koje su obaveze tuženog ostale neizvršene. Zatim je Arbitražno ve e zaklju ilo da izvede dokaz itanjem svih pismenih isprava na koje su se stranke pozvale u svojim podnescima i koje su priložile. Pro itani su svi priloženi pismeni dokazi. Stranke nisu imale predloga za dopunu dokaznog postupka. Punomo nici stranaka su saglasno na zapisnik izjavili da nemaju primedbi na sastav i rad Arbitražnog ve a. Zapisnik sa rasprave je potpisan od stranaka bez primedbi. Nejavna sednica Arbitražnog ve a, na kojoj su ocenjivani dokazi stranaka i doneta odluka o predmetu spora, održana je 30.novembra 2010.g. 4. Materijalno pravo Stranke su arbitražnom klauzulom, pored nadležnosti Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije za sporove povodom zaklju enog ugovora, odredile da e se sporovi rešavati uz primenu doma eg materijalnog prava. Obe stranke u ovom sporu više puta su se u svojim podnescima pozivale na Zakon o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO) koji važi u Republici Srbiji. Na taj na in obe stranke u sporu su jasno ukazale koje je to doma e materijalno pravo i time su otklonile svaku sumnju ili pretpostavku da li je to doma e pravo po sedištu tužioca ili tuženog. Kod ovako jasno izražene volje Arbitražno ve e je zaklju ilo da su stranke lex causae odredile norme i merodavno pravo koje e se primenjivati na izvršavanje ugovora ili u toku spora po ugovoru. One su na prednji na in slobodnom voljom i konkludentnim radnjama (u podnescima) odredile materijalno (supstancijalno) pravo Republike Srbije a ne koliziono pravo. Prilikom odlu ivanja koje norme spadaju u doma e materijalno (supstancijalno) pravo za Arbitražno ve e nije bilo dileme. Sem navedenog ZOO tu svakako spadaju još i norme neposredne primene - me unarodne konvencije, ugovori i protokoli ako imaju polje primene i ako su stupile na snagu za zemlje (države) iz kojih su ugovora i. One se primenjuju neposredno, bez posredovanja kolizionih normi, kao lex specialis, jer to iz njih implicitno ili eksplicitno proizilazi. Drže i se ovog, u pravnoj nauci i arbitražnoj praksi široko usvojenog stava u me unarodnim poslovnim i privrednim odnosima, Arbitražno ve e je zauzelo stav da je to pre svega Konvencija UN o ugovorima o me unarodnoj prodaji robe, Be, 11. april 1980.g. (u daljem tekstu KUMPR 1980). Za obe države iz kojih su stranke KUMPR 1980 je stupio na snagu pre zaklju ivanja njihovog ugovora o prodaji. Postupaju i u skladu sa ugovorom stranaka, ali vode i ra una o odredbama l. VII st. 1. Evropske konvencije 1961, odredbama l. 50. st. 4. ZA i l. 48. st. 3. Pravilnika, 9
Arbitražno ve e je bilo dužno da uzme u obzir i trgovinske obi aje koji se mogu primeniti na sporni odnos. U skladu sa navedenim na razrešavanje spornog odnosa Arbitražno ve e je primenilo: 1. Kupoprodajni ugovor stranaka - Contract No. 408/2007, 2. Konvenciju UN o ugovorima o me unarodnoj prodaji robe, Be, 11. april 1980,( u daljem tekstu KUMPR 1980). 3. Model zakon UNCITRAL-a o me unarodnom prenosu sredstava, iz 1992. (UNCITRAL, XXV zasedanje 1992.g. - dokument GS UN Supplement No.17(A/47/17) u daljem tekstu: MZU o me unarodnom prenosu sredstava kao lex mercatoria. 4. Zakon o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO), Sl. list SFR Jugoslavije, br. 29/1978, sa svim kasnijim izmenama i dopunama, koji se sada primenjuje kao zakon Republike Srbije. Arbitražno ve e je pošlo od svoje nesporne i jasne obaveze iskazane u l. VII st. 1. Evropske konvencije 1961 da u svim slu ajevima uzme u obzir trgova ke obi aje, zatim od obaveze iskazane u l. 50. st. 4. ZA da uvek vodi ra una o odredbama ugovora i obi ajima i obaveze iz odredaba l. 48. st. 4. Pravilnika da u svim slu ajevima donese odluku u skladu sa odredbama ugovora i uzimaju i u obzir trgovinske obi aje koji se mogu primeniti na taj posao. Smatraju i da su trgovinski obi aji tvrdo jezgro lex mercatoria, da su savremeno i na najvišem nivou usaglašeni, a u ekonomski razvijenom delu sveta široko prihva eni, Arbitražno ve e, posle ugovora stranaka, prvenstveno je pošlo od trgovinskih obi aja, ne zanemaruju i pri tom ni odredbe definisanog materijalnog prava koje su stranke odredile, ako su odredbe tog prava (ZOO) kogentne prirode. Ocenjuju i da MZU o me unarodnom prenosu sredstava može da pruži savremenija i modernija rešenja za nastalo pitanje, ako merodavno pravo koje su stranke izabrale (ZOO) to ne ini, kao što ne ini kada su u pitanju kamatne stope na potraživanja od lica iz inostranstva, i da se MZU o me unarodnom prenosu sredstava može koristiti za tuma enje i dopunu doma eg prava, Arbitražno ve e je zauzelo pravno stanovište da se u ovom sporu primeni MZU o me unarodnom prenosu sredstava kao najšire prihva ena pravila i obi aji ponašanja u me unarodnoj trgovini kao lex mercatoria. 5.) Procesno pravo Stranke su imale mogu nost da autonomijom volje u arbitražnoj klauzuli odrede pravila postupka pred ovom Arbitražom u sporu koji bi mogao nastati. Na to su ovlaš ene i odredbama l. IV st. 1.(b) iii Evropske konvencije 1961. Kako stranke nisu arbitražnom klauzulom odredile procesno pravo, Arbitražno ve e je postupilo po l. 45. st. 1. Pravilnika, pa je na postupak pred ovom Arbitražom primenilo odredbe Pravilnika, koji je ozna en u pravnoj vizi ove odluke. 6.) Sporna pitanja Kao sporna pitanja me u strankama Arbitražno ve e je identifikovalo: 1. Da li je tužbeni zahtev osnovan i u kom iznosu? 10
2. Da li je osnovano potraživanje kamate na glavni dug i po kojoj stopi? 3. Ima li tužilac pravo na troškove ovog spora i u kom iznosu? 7. Stavovi Arbitražnog ve a po spornim pitanjima 7.1. Osnovanost tužbenog zahteva i ocena dokaza Na okolnost osnovanosti tužbenog zahteva Arbitražno ve e je iz isprava u predmetu utvrdilo slede e: Contractom No. 408/2007 od 01.02.2007.g. tužilac je preuzeo jasno definisanu obavezu da tuženom tokom 2007.g. isporu i podne obloge na osnovu pismenih porudžbina koje mu pošalje kupac (ta ka 3. Contracta), na paritetu FCA [ ]. Tako e je utvr eno da je tuženi preuzeo obavezu da izvrši uplatu isporu ene robe ne kasnije od 90 dana od utovara robe ( lan 5. Contracta). Iz 17 faktura i 11 CMR koje je tužilac priložio uz tužbu, nesporno je utvr eno da je tužilac u ugovorenom roku i na ugovorenom paritetu isporu io tuženom robu koju je ugovorio, u vrednosti koju tužbom potražuje. Iz tužio evog dopisa od 03.07.08.g. naslovljenog tuženom, utvr eno je da su stranke i pre bile u prepisci povodom nepla anja preuzete robe i da tužilac ponovo traži da mu tuženi plati preuzetu robu. Iz pismenog odgovora tuženog od 10.07.2008.g. utvr eno je da tuženi priznaje da se lager liste stranaka uglavnom slažu i podudaraju i da tuženi pismeno priznaje da je zaklju io ugovor o isporuci robe poslovni broj 408/2007 godine, od 01.02.2007. godine. Na kraju tog odgovora tuženi obe ava da e tužiocu Realan plan izmirenja naših obaveza prema Vama dostaviti kroz nekoliko dana. Cene i svaki od navedenih pismenih dokaza pojedina no i sve dokaze zajedno, Arbitražno ve e je zauzelo stav da su oni potpuni, logi ni i ta ni. Oni su proizašli iz pravnog odnosa stranaka, dati su u pismenoj formi, tuženi nije osporavao njihovu verodostojnost niti dokaznu snagu. Na ovako dokazano injeni no stanje Arbitražno ve e je opravdano primenilo odredbe l. 54. KUMPR 1980 o isplati cene, kojima je odre eno da kup eva obaveza da isplati cenu podrazumeva preduzimanje mera i ispunjavanje formalnosti predvi enih ugovorom ili odgovaraju im zakonima i propisima da bi se omogu ilo izvršenje pla anja Ista obaveza kupca (ovde tuženog) odre ena je i odredbama l. 516. i 518. ZOO, kojima je propisano da je kupac dužan platiti cenu u vreme i na mestu odre enom u ugovoru. U slu aju uzastopnih isporuka kupac je dužan isplatiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili proizilazi iz okolnosti posla. U ovom pravnom odnosu stranke su se dogovorile da isporuka bude sukcesivna (ta ka 3. Contracta) a pla anje da bude ne kasnije od 90 dana od dana utovara robe (ta ka 5 ). 11
Primenom odredaba ugovora, navedenih normi KUMPR 1980 i ZOO Arbitražno ve e je utvrdilo da je tužio evo potraživanje glavnice u celini opravdano i osnovano, pa je na osnovu navedenog odlu ilo - kao u dispozitivu ove odluke pod I Arbitražno ve e nije prihvatilo predlog tuženog da se saslušaju stranke i svedoci na okolnosti pregovora pre zaklju ivanja Contracta br. 408/2007 i na okolnost da je pismeni ugovor (Contract) koji je priložen uz tužbu ustvari ugovor o poslovnotehni koj saradnji, zastupanju ili posredovanju. Ve e je zaklju ilo da bi to samo vodilo nepotrebnom odugovla enju postupka. Suština i pravna priroda njihovog pismenog ugovora se ne može dokazivati svedocima niti saslušanjem stranaka. To je pravno pitanje a ne injeni no i spada u nadležnost Arbitražnog ve a. Tuženom ništa nije stajalo kao smetnja da svoje navode dokazuje pismenim putem, ako ih ima. Sem toga po propisima država iz koje su stranke i u praksi spoljnotrgovinskog poslovanja ugovor o trgovinskom zastupanju mora biti zaklju en u pismenoj formi ( lan 791. ZOO). Arbitražno ve e nije imalo nikakvog osnova u dokazima, niti je tuženi takve dokaze ponudio, da je Contract br. 408/2007 u suštini bio posredni ki ugovor ili ugovor o poslovno tehni koj saradnji, a ne kupoprodajni ugovor. Iz samog teksta ovog Contracta tako nešto se nije moglo razumno zaklju iti. Cene i tekst tog Contracta Arbitražno ve e je utvrdilo da je detaljan, jasan, opširan (na 8 strana), da na više mesta upotrebljava termine kupac (i/ili) prodavac pre svega u samom uvodu gde su ugovorne strane ozna ene kao Prodavac i Kupac. To su termini koji se redovno upotrebljavaju kod ugovora o kupoprodaji a ne kod ugovora o trgovinskom zastupanju ili posredovanju. Contract br. 408/2007 vrlo jasno govori o obavezi kupca da izvši uplatu za prodatu robu, o cenama i paritetu. Tuma e i jezi ki i gramati ki Contract 408/1007 ima isklju ivo pravnu prirodu ugovora o prodaji, što proizilazi i iz dokumenata koja su priložena uz tužbu. Svako drugo tuma enje pravne prirode Contracta 408/1007 nema opravdanja u injenicama i dokazima i može samo biti proizvod neosnovanih pretpostavki. Cene i postupanje tuženog u celokupnom poslovnom odnosu, Arbitražno ve e je zaklju ilo da tuženi kao kupac nije postupao u skladu sa na elom savesnosti i poštenja, na kome se temelje sva moderna zakonodavstva, a pre svega propisi na koje se Arbitražno ve e poziva kao na pravne izvore materijalnog prava po kojima je prosu ivalo spor i navode stranaka. Po najavljenoj protivtužbi u izre enom iznosu na zapisniku sa rasprave o meritumu Arbitražno ve e nije postupalo ni raspravljalo, jer tuženi nije uredio protivtužbu onako kako je to predvi eno Pravilnikom i ZA, nije priložio ni jedan dokaz o nadležnosti Arbitraže za odlu ivanje po protivtužbi, nije se izjasnio po kom pravnom osnovu postavlja protivtužbu i iz kog pravnog odnosa je njegovo protivtužbeno potraživanje, niti je platio taksu za registraciju spora po protivtužbi i arbitražnu taksu. Razume se da tuženi uvek može da se obrati Arbitraži sa svojom tužbom, ako ima kakva potraživanja prema tužiocu iz istog pravnog odnosa, ako se uspehu nada. Ali u ovom momentu protivtužbeni zahtev izre en samo u iznosu na zapisnik, bez svih napred navedenih podataka, više predstavlja zloupotrebu prava na protivtužbu (ultra vires) nego samo podnošenje protivtužbe, koje je usmereno na odugovla enje i odlaganje raspravljanja i odlu ivanja po ve podnetoj tužbi. Ova Arbitraža ne daje podršku takvom postupanju. 12
7.2. Potraživanje kamate i kamatna stopa Arbitražno ve e tužio evo pravo na kamatu zasniva na odredbama l. 78. KUMPR 1980, na odredbi l. 2. st. 1. ta ke (m) MZU o me unarodnom prenosu sredstava i na l. 277. st. 1. i l. 279. st. 2. ZOO. Sve ove odredbe su veoma sli ne. Sve one na veoma sli an na in predvi aju obavezu dužnika da plati kamatu na dug posle padanja u docnju. KUMPR u l. 78. samo odre uje obavezu jedne strane koja je u zaostatku sa pla anjem, da plati kamatu na takav iznos, bez detaljnijeg odre ivanja koja je to kamatna stopa i kako se do nje dolazi. Odredbe ZOO u l. 277. st. 1 i l. 279. st. 2. propisuju da je dužnik koji zadocni sa isplatom dužan da poveriocu plati zateznu kamatu na glavni dug od dana kad je pao u docnju a na iznos neispla ene kamate zateznu kamatu može zahtevati od dana kad je sudu podnet zahtev za njenu isplatu. Ovi propisi ne odre uju kamatnu stopu za potraživanja u stranoj valuti. Od marta 2001. u Srbiji ne postoji zakon koji propisuje stopu za potraživanja u stranoj valuti. Arbitražno ve e kod odre ivanja kamatne stope oslonilo se na odredbe l. 2. stava 1. ta ke (m) MZU o me unarodnom prenosu sredstava, kojima je kamata ozna ena kao vremenska vrednost sredstava ili novca o kome je re, koja se, ako ne postoji druga iji sporazum, izra unava po stopi i osnovi koju uobi ajeno prihvata bankarska zajednica za sredstva ili novac u pitanju, dakle za eur, to je Arbitražnom ve u preostalo samo da utvrdi koja je to prose na kamatna stopa. Da bi to utvrdilo Arbitražno ve e je po službenoj dužnosti preko Interneta pribavilo Statisti ki bilten Evropske centralne banke za oktobar 2010.g. (www.ecb.europa.int) iz koga je utvrdilo kako se kretala kamatna stopa (EURIBOR) od prve dospelosti do septembra 2010.g zaklju no do kada su dati podaci u Biltenu. U ozna enom periodu kamatna stopa Centralne evropske banke je bila promenljiva. Imaju i u vidu navedeno i postoje u praksu ove Arbitraže (cursus curiae est lex curiae), Arbitražno ve e je uzelo prose nu kamatnu stopu za period od dospelosti potraživanja do kraja septembra 2010.g., do kada su postojali podaci i utvrdilo prose nu kamatnu stopu za svako dospelo potraživanje - kao u izreci ove odluke pod II. 7.3. Troškovi spora Tužilac je na ime troškova spora tražio taksu za registraciju spora, arbitražnu taksu na tužbu i troškove zastupanja od strane advokata. U troškovniku koji je predao tražio je na ime advokatskih troškova za zastupanje na raspravi 30.11.2010.g. iznos od 27.500,00 RSD. Tuženi nije tražio troškove. Iz spisa u predmetu Arbitražno ve e je utvrdilo da je tužilac na ime troškova registracije platio 17.05.2010.g. iznos od 19.985,oo RSD, na ime arbitražne takse platio je 19.05.2010.g. iznos od 1.010.927,oo RSD, što ukupno iznosi 1.036.912,oo RSD. Upore ivanjem obra unatih advokatskih troškova sa Advokatskom tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata Republike Srbije Arbitražno ve e je utvrdilo da je 13
punomo nik Tužioca osnovano zatražio 27.500,00 RSD na ime troškova zastupanja na jednoj raspravi. Cene i da je tužilac u ovom sporu uspeo 100% sa postavljenim tužbenim zahtevom i da su iskazani troškovi bili nužni za vo enje spora, Arbitražno ve e je tužiocu dosudilo troškove - kao u izreci ove odluke pod III 8. Kona nost i pravosnažnost odluke Na osnovu l. 56. st. 1. Pravilnika o Spoljnotrgovinskoj arbitraži pri Privrednoj komori Srbije ova odluka je kona na. Na osnovu l. 64. st. 1. Zakona o arbitraži ova odluka ima snagu pravosnažne sudske odluke. U Beogradu, 30. novembar 2010. Broj T- 6/10 LANOVI VE A: ARBITRAŽNO VE E: PREDSEDNIK [ ] [ ] [ ] 14