O D L U K A. u sporu. Tužioca: [ ], Republika Srbija. protivu. Tuženog: [ ], Republika Bosna i Hercegovina T. 5/10

Transkript

1 SPOLJNOTRGOVINSKA ARBITRAŽA pri PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE u BEOGRADU O D L U K A u sporu Tužioca: [ ], Republika Srbija protivu Tuženog: [ ], Republika Bosna i Hercegovina T. 5/10

2 T. 5/10 Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije u Beogradu i to u Ve u sastavljenom od[ ], kao Predsednika Ve a, [ ], kao lana Ve a, ujedno arbitra tužioca i [ ], takodje, kao lana Ve a, ujedno i arbitra tuženog, rešavaju i po tužbi tužioca [ ], Republika Srbija, koga zastupa punomo nik po zaposlenju, [ ], dipl. pravnik, po punomo iju od god., protivu tuženog [ ], Republika Bosna i Hercegovina, koga zastupa zakonski zastupnik, vd. direktor, [ ], radi duga u iznosu od ,18 Evra, sa kamatom i troškovima postupka, na osnovu l. 3, 6, 32 i 50 Zakona o arbitraži ( Službeni glasnik Republike Srbije br. 46/06), kao i l. 37 st. 6, 45, 48, 49 i 51 Pravilnika o Spoljnotrgovinskoj arbitraži pri Privrednoj komori Republike Srbije ( Službeni glasnik Republike Srbije br. 52/07, u daljem tekstu: Pravilnik), nakon održane rasprave na dan 4.novembra 2010 god., u prisustvu punomo nika tužioca, a u odsustvu uredno pozvanog tuženog, na nejavnoj sednici od istog dana, donelo je, jednoglasno, slede u O D L U K U I.- USVAJA SE tužbeni zahtev u celini, pa se OBAVEZUJE tuženi [ ], Republika Bosna i Hercegovina, da tužiocu [ ], Republika Srbija, isplati na ime glavnog duga iznos od ,18 Evra (dvesta deset hiljada devesto etrdeset i jedan i 18/100 Evra), sa 2,58 % kamate, na godišnjem nivou, takodje u Evrima i to: na iznos 8.179,10 od god. na iznos 9.572,40 od god. na iznos 1.682,75 od god. na iznos 8.187,42 od god. na iznos 8,166,68 od god. na iznos 6.461,12 od god. na iznos 8.216,70 od god. na iznos 8.256,79 od god. na iznos 8.142,72 od god. na iznos 1,570,99 od god. na iznos 8.078,84 od god. na iznos 7.956,84 od god. na iznos 8.105,68 od god. na iznos 8.141,06 od god. na iznos 6.395,24 od god. na iznos 9.329,34 od god. na iznos 80,48 od god. 2

3 na iznos 6.401,34 od god. na iznos 6.439,16 od god. na iznos 1.769,88 od god. na iznos 1.773,75 od god. na iznos 6.649,72 od god. na iznos 6.483,08 od god. na iznos ,72 od god. na iznos 7.090,05 od god. na iznos 1.968,38 od god. na iznos 1.882,50 od god. na iznos 5.342,64 od god. na iznos ,58 od god. na iznos 7.059,29 od god. na iznos 5.451,01 od god. na iznos 3.601,90 od god. na iznos 5.274,39 od god. na iznos 1.965,57 od god. na iznos 1.930,37 od god. na iznos 1.917,70 od god., pa sve do kona ne isplate; II.- tuženi je, takodje, dužan tužiocu naknaditi troškove ovoga postupka i to: na ime registracionih troškova RSD ,00 (devetnaest hiljada devetsto dvadeset i dva srpskih dinara) i na ime arbitražnih troškova RSD ,00 (milion sedamdeset etiri hiljade etrsto šesdeset etiri srpskih dinara), odn., po ovom osnovu, ukupno RSD ,00 (milion devedeset etiri hiljade trista osamdeset i šest srpskih dinara); III.- dosudjene iznose pod I i II ovoga dispozitiva, tuženi je dužan tužiocu isplatiti u roku od 15 dana od dana prijema ove Odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja. o b r a z l o ž e n j e I.- Stranke u postupku Tužilac je u tužbi, primljenoj u ovoj Arbitraži 13. aprila 2010 god., istakao, da je akcionarsko društvo, ije je sedište u [ ], Republika Srbija, a da istu podnosi protivu akcionarskog društva iz [ ], Republika Bosna i Hercegovina, nazna uju i, kako za sebe, tako i za tuženog, imena, adrese i status, što ni u jednom momentu, tokom spora, tuženi nije osporio. 3

4 Kako je i sva dokumentacija postoje a u spisima ove pravne stvari, potvrdila ove navode tužioca, to su na taj na in, imena odn. nazivi, adrese i status stranaka, utvrdjeni onako, kako su i uneti u dispozitivu ove Odluke, uz napomenu, da je tuženi, tokom postupka, promenio adresu i na toj novoj adresi uredno primao sva dostavljanja. II.- Zastupanje stranaka Za tužioca je tužbu potpisao i overio pe atom društva, zakonski zastupnik tužioca, generalni direktor, [ ], dok je tužioca na održanoj raspravi zastupao punomo nik po zaposlenju, [ ], po punomo iju od god., koje se nalazi u spisima. Tuženom je dostavljena tužba, radi eventualnog pismenog odgovora, dopisom Sekretarijata arbitraže od god. Tuženi je iskoristio ovo svoje pravo, te je dostavio svoj odgovor na tužbu, koji je primljen u Arbitraži god. Odgovor je potpisala i overila pe atom društva, [ ], vd. direktor, odn. zakonski zastupnik društva. Na raspravi održanoj 4. novembra 2010 god., za tužioca je pristupio ovlaš eni punomo nik po zaposlenju, [ ], dipl. pravnik, dok se za tuženog niko nije pojavio. Naime, dan pre rasprave, Arbitraža je primila tuženog u vidu podneska, u kome tuženi predlaže odlaganje rasprave, jer je, navodno, odredjeni predstavnik tuženog iznenadno spre en da raspravi prisustvuje, a zakonski zastupnik nije u stanju, zbog kratkog vremena, da odredi novog predstavnika i da ga uputi u pravilno šti enje interesa tuženog. Punomo nik tužioca usprotivio se ovakvom predlogu tuženog i predložio je, da se rasprava održi u odsustvu uredno pozvanog tuženog. Pošto je utvrdilo da je tuženi na raspravu pozvan uredno, što proizilazi iz povratnice pošte o uru enoj preporu enoj pošiljci od god., a i iz teksta pom. podneska tuženog, Ve e je prihvatilo predlog tužioca, da se rasprava održi u odsutnosti uredno pozvanog tuženog, jer je smatralo, da tuženi nije pružio ubedljive razloge zbog kojih je izostalo njegovo prisustvo na raspravi. Spre enost lica zaduženog za zastupanje tuženog na raspravi i to zbog nepredvidjenih okolnosti, bez navodjenja o emu se radi, po shvatanju Ve a, nije opravdan i ubedljiv razlog, što tuženi nije pristupio raspravi, ovo utoliko 4

5 pre, što je mogao i morao preduzeti potrebne korake, da angažuje drugo lice iz svoga društva, ili nekog sa strane, koje bi, u ime tuženog, raspravi pristupilo. Radi ovoga, a u smislu l. 37. st. 6 Pravilnika, rasprava je održana u odsustvu uredno pozvanog tuženog. III.- Imenovanje arbitara Kako vrednost spora prelazi ,00 USA $, to je za rešavanje istog nadležno Ve e od tri lana - l. 20 st. 1 i 2 Pravilnika. Postupaju i u smislu l. 22 st. 1 Pravilnika, tuženi je u odgovoru na tužbu imenovao svog arbitra, [ ], koji se, potpisom izjave o nezavisnosti i nepristrasnosti od god., prihvatio ove dužnosti. Sa svoje strane, podneskom od god., tužilac je obavestio Arbitražu, da imenovanje svoga arbitra prepušta Predsedniku arbitraže. S obzirom na izneto, zaklju kom od god., a postupaju i u smislu l. 22 st. 2 Pravilnika, Predsednik arbitraže, za arbitra tužioca, imenovao je [ ], koji se, takodje, potpisom izjave o nezavisnosti i nepristrasnosti od god., prihvatio ove dužnosti. Napred navedeni arbitri, za tre eg arbitra, a ujedno i za Predsednika ve a, izabrali su [ ], što su i konstatovali u zapisniku od god. i tre i arbitar prihvatio se ove dužnosti potpisom izjave o nezavisnosti i nepristrasnosti od god. O ovome su stranke obaveštene dopisom Sekretarijata arbitraže od god. i u ostavljenom roku nisu prigovorile. Na ovaj na in smatra se da je izbor sva tri lana arbitražnog Ve a, u ovoj pravnoj stvari, postao pravovaljan, odn. da su na tu dužnost punovažno imenovani - l. 25 st. 3 Pravilnika. IV.- Nadležnost Arbitraže Kako je ve istaknuto u ta. I ovoga obrazloženja, iz tužbe, odgovora na tužbu i priložene dokumentacije, proizilazi, da je ovo spor izmedju dva akcionarska drštva, jedno iz Republike Srbije i drugo iz Republike Bosne i Hercegovine i to povodom njihovih poslovnih odnosa proisteklih iz njihovog medjusobno zaklju enog ugovora o kupoprodaji, tako da su ispunjeni uslovi predvidjeni lanom 3 st. 1 ta. 1 i 3 srpskog Zakona o arbitraži, kao i lanom 12 Pravilnika, da u ovome sporu, ova Arbitraža, rešava i pravosnažno odlu uje. 5

6 Ugovorom o kupoprodaji br. O /04 od god., posebno lanom 10 istog, parni ne strane su dogovorile, da e sve medjusobne, eventualne, sporove rešavati sporazumom,. a u slu aju da u tome ne uspeju, saglasni su sa arbitražom Privredne komore Republike Srbije. Tužilac smatra da ovakva odredba ugovora predstavlja arbitražnu klauzulu, na osnovu ega je i zasnovao nadležnost ove Arbitraže. Privredna komora Srbije, ve dugi niz godina, ima Spoljnotrgovinsku arbitražu u Beogradu, tj. ovu Arbitražu, kao stalnu arbitražnu instituciju, koja rešava sporove iz medjunarodnih poslovnih odnosa, pa je o igledno, da su stranke prilikom zaklju enja pom. ugovora, mislile na ovu Arbitražu, kao jedinu institucionalnu arbitražu ove vrste, koja postoji u Srbiji, a osnovana je od strane Privredne komore Srbije. To što u ugovoru nije nazna en ta an naziv ove Arbitraže, to ne zna i, da je takva klauzula nerazumljiva i nevalidna, ovo naro ito ako se radi o nepotpunom imenu jedino postoje e arbitraže ove vrste u zemlji, kakav je ovde slu aj. Praksa kako ove Arbitraže, tako i drugih arbitraža u svetu, ukazuje, da stranke veoma esto, u odgovaraju im klauzulama svojih ugovora, stavljaju nepotpun, pa ak i pogrešan naziv arbitraže, što, kako je ve re eno, ne predstavlja prepreku, da se utvrdi, da su stranke predvidele, da im sporne stvari rešava ova Arbitraža. Uostalom, injenice: obra anje tužioca tužbom ovoj Arbitraži, kao i neisticanje ikakvog prigovora o nenadležnosti od strane tuženog, ve, na protiv, njegovo upuštanje u raspravljanje o glavnoj stvari u pismenom odgovoru na tužbu, potvrdjuju, da je navedeno mišljenje, koje su stranke imale prilikom zaklju enja pom. ugovora, u vezi ovoga pitanja, ta no. Paze i po službenoj dužnosti, tokom celog postupka, da li se radi o sporu iz nadležnosti ove Arbitraže - l. 18 st. 1 u vezi l. 12 Pravilnika, Ve e je iz teksta pom. ugovora, nedvosmisleno utvrdilo, da odredbe ugovora o nadležnosti arbitraže, ukazuju, da se radi o arbitražnoj klauzuli, po kojoj su stranke, u slu aju spora, ugovorile nadležnost ove Arbitraže. Na osnovu izloženog, Ve e je zaklju ilo, da su stranke saglasnoš u svojih volja predvidele, da im ova Arbitraža reši sve sporno, što ne mogu dogovorom otkloniti, zbog ega se tužilac istoj i obratio, te da po tom pitanju nema nejasno a, odn. da je ova Arbitraža nadležna da raspravlja, rešava i odlu uje u ovoj pravnoj stvari. V.- Materijalno i procesno pravo Arbitri su dužni primeniti, u konkretnom sporu, materijalno pravo, koje su stranke, kao takvo, odredile, da e se primeniti na njihov ugovorni odnos l. 50 Zakona o arbitraži u vezi l. 48 st. 1 Pravilnika. 6

7 Iz napred navedenog ugovora o kupoprodaji, koji su stranke zaklju ile i koji je priložen spisima, a na osnovu koga tužilac i zasniva svoj tužbeni zahtev, ne proizilazi, da su stranke predvidele materijalno pravo, koje e se primeniti, u slu aju njihovog, eventualnog, medjusobnog spora, po pitanjima, koja proizilaze iz primene njihovog pom. ugovora. U takvim slu ajevima, shodno l. 48 st. 2 Pravilnika, a u vezi l. 50 st. 3 Zakona o arbitraži, što je, pak, zasnovano na l. VII Evropske konvencije o trgovinskoj arbitraži iz 1961 god. (Ženeva god.), Ve e je dužno pristupiti utvrdjivanju kolizionih normi, iju primenu smatra najprikladnijom za konkretan-ovaj spor, da bi na osnovu tih i takvih normi, došlo do materijalnog prava, koje treba primeniti, vode i, pri tom, ra una, o uslovima koji proisti u iz ugovora zaklju enog medju strankama, kao i vladaju im trgova kim obi ajima, koji se mogu primeniti na taj posao. Ve e je utvrdilo, da je najprikladnije u ovome sporu po i od etiri ta ke vezivanja, koje se primenjuju u savremenim kodifikacijama i medjunarodnim konvencijama u ovakvoj vrsti posla, a to su: zakon mesta sedišta prodavca, zakon mesta zaklju enja ugovora, zakon mesta pla anja i zakon mesta opredelenja. Sve ove ta ke vezivanja upu uju na [ ], od. Beograd, Republika Srbija, kao mesta sedišta prodavca, mesta gde je tužilac potpisao pom. ugovor o kupoprodaji, mesta pla anja tj. banke kod koje je tuženi bio dužan vršiti pla anja isporu ene robe, a to je Beograd gde se nalazi [ ] banka i najzad, u najve em delu, kao mesta isporuke, jer je gro robe prodato FCA [ ],[ ]. Na osnovu izloženog Ve e je zauzelo stav, da na sporne odnose stranaka u ovome sporu, inaju i u vidu citirane ta ke vezivanja, treba primeniti srpsko materijalno pravo. Utvrdjuju i koji propisi ine srpsko materijalno pravo, a koje treba primeniti u ovome sporu, Ve e je konstatovalo, da bi to, prvo, trebalo biti Konvencija UN o ugovorima o medjunarodnoj prodaji robe (Be, god., u daljem tekstu: Be ka Konvencija), koja je u Republici Srbiji u primeni još od god. kada ju je ratifikovala bivša SR Jugoslavija, kao pravni sledbenik SFR Jugoslavije, koja je ovu Konvenciju ratifikovala još god.. Kao što je poznato, Republika Srbija je preko Državne zajednice Srbije i Crne Gore, pravni sledbenik bivše SR Jugoslavije. Navedeni podatak o po etku primene ove Konvencije za Republiku Srbiju poti e iz podataka Komisije Ujedinjenih Nacija za medjunarodno trgova ko pravo (UNCITRAL), koji su dostupni na Internetu na adresi http: //www. uncitral.org/uncitral texts/sale goods/ 1980CISG status.html. Nakon ratifikacije, ova Konvencija je postala sastavni deo nacionalnog prava Republike Srbije i ima prvenstvo u primeni nad nacionalnim pravom, tj. primenjuje se neposredno. Prema l. 1 st. 7

8 1 ta. a) i b) Be ke Konvencije, ista se primenjuje na ugovore o prodaji robe izmedju strana, koje imaju svoja sedišta na teritorijama razli itih država potpisnica Konvencije, ili kad kolizione norme odrede pravo države potpisnice, kao merodavno. U ovom sporu, oba uslova za primenu Be ke Konvencije su ispunjena. Pored Be ke Konvencije, posebno za one oblasti koje pom. Konvencija ne reguliše, Ve e je primenilo Zakon o obligacionim odnosima ( Službeni list SFRJ br. 29/1978 sa kasnijim izmenama i dopunama, u daljem tekstu: ZOO), koji se i dalje primenjuje, budu i da je Republika Srbija pravni sledbenik bivše SFRJ, sve imaju i u vidu da su Be ka Konvencija i ZOO, po pravnom shvatanju Ve a, sa spornim ugovorom, u ovoj pravnoj stvari, u najbližoj vezi, te da su najprikladniji za ovoj spor - l. 48 st. 2 i 3 Pravilnika, u vezi l. 50 st. 4 Zakona o arbitraži. Za situacije koje ni ovaj zakon nije predvideo, Ve e je primenilo i druge srpske propise, kao što je srpski Zakon o arbitraži, praksu ove Arbitraže, kao i na elo lex mercatoria, medjunarodne trgova ke obi aje izražene posebno u Model zakonu UNCITRAL-a o medjunarodnom prenosu sredstava, što predstavlja ustaljeni trgovinski obi aj, o kome je Ve e moralo voditi ra una - l. 48 st. 3 Pravilnika. Pošto je mesto ugovorene arbitraže Beograd, Republika Srbija, na arbitražu i arbitražni postupak primenjen je Zakon o arbitraži Republike Srbije - l. 2 st. 1 pom. Zak. Prema l. 13 st. 5 Pravilnika, ako su stranke prihvatile ugovorile nadležnost ove Arbitraže, smatra se da su time prihvatile i odredbe ovoga Pravilnika. Kako je ve re eno, da su stranke ugovorile nadležnost ove Arbitraže u slu aju spora, to se i postupak u istom odvijao po odredbama Pravilnika. VI.- Tužba i tok postupka U tužbi primljenoj u ovoj Arbitraži god., tužilac je istakao, da je, kao prodavac, na osnovu ugovora br /04 od god., zaklju enim sa tuženikom, kao kupcem, bio u poslovnim odnosima i kao dobavlja tuženom isporu ivao, prema njegovim narudžbama, mleveni i kre u grumenu. Iz tog poslovnog odnosa, tuženi ima neizmiren dug na osnovu isporu ene a nepla ene robe i to po osnovu slede ih ra una: od god na 893, od god na 1.615, od god na 893,00 8

9 od god na 1.522, od god na 1.752, od god na 1.502, od god na 1.602, od god na 1.599, od god na 1.573, od god na 1.580, od god na 1.596, od god na 1.621, od god na 1.682, od god na 1.689, od god na 1.661, od god na 1.648, od god na 1.620, od god na 1.567, od god na 1.689, od god na 1.731, od god na 1.589, od god na 1.592, od god na 1.564, od god na 1.616, od god na 1.678, od god na 1.559, od god na 1.606, od god na 1.699, od god na 1.661, od god na 1.644, od god na 1.567, od god na 1.643, od god na 1.627, od god na 1.637, od god na 1.643, od god na 1.617, od god na 1.731, od god na 1.808, od god na 1.544, od god na 1.609, od god na 1.532, od god na 1.648, od god na 1.570, od god na 1.662, od god na 1.584, od god na 1.659, od god na 1.640, od god na 1.531, od god na 1.637, od god na 1.590, od god na 1.620,16 9

10 od god na 1.544, od god na 1.564, od god na 1.632, od god na 1.703, od god na 1.527, od god na 1.672, od god na 1.570, od god na 1.704, od god na 1.545, od god na 1.628, od god na 1.595, od god na 1.666, od god na 1.581, od god na 1.564, od god na 1.626, od god na 1.623, od god na 1.618, od god na 1.614, od god na 1.517, od god na 1.399, od god na 1.448, od god na 1.731,18 Zaduženja br: od od 80, od god na 1.632, od god na 1.590, od god na 1.583, od god na 1.594, od god na 1.648, od god na 1.598, od god na 1.581, od god na 1.611, od god na 1.769, od god na 1.773, od god na 1.668, od god na 1.604, od god na 1.834, od god na 1.542, od god na 1.692, od god na 1.689, od god na 1.535, od god na 1.565, od god na 1.740, od god na 1.748, od god na 1.735, od god na 1.948, od god na 1.775, od god na 1.803, od god na 1.818,34 10

11 od god na 1.723, od god na 1.796, od god na 1.751, od god na 1.968, od god na 1.882, od god na 1.818, od god na 1.762, od god na 1.762, od god na 1.905, od god na 1.620, od god na 1.782, od god na 1.728, od god na 1.784, od god na 1.842, od god na 1.817, od god na 1.787, od god na 1.667, od god na 1.787, od god na 1.794, od god na 1.796, od god na 1.859, od god na 1.779, od god na 1.822, od god na 1.756, od god na 1.811, od god na 1.705, od god na 1.965, od god na 1.930, od god na 1.917,70 Za dokaz ovih tvrdnji tužilac je dostavio u fotokopijama: pom. ugovor, anex br. 1 od god., citirane fakture sa otpremnicama, carinskim deklaracijama, tovarnim listovima, telefax prepiskom-korekcijom cena i dinamikom otpreme, te najzad, analiti kom karticom kupaca. Dalje, tužilac navodi, da je god. dostavio tuženom knjigovodstveni Izvod otvorenih stavki radi usaglašavanja, koji je tuženi overio god. na koji na in je tuženi, de facto, priznao postojanje utuženog duga. Najzad, tužilac je dostavio i kamatni list u kome je zbog docnje, tuženog zadužio sa ,80 Evra. Što se ti e arbitražne klauzule, tužilac se pozvao na l. 10 pom. ugovora u kome je predvidjeno, da su, u slu aju spora, stranke saglasne sa arbitražom Privredne komore Republike Srbije. Na osnovu izloženog, tužilac je predložio, da se pred Arbitražom sprovede odredjeni postupak i da se Odlukom tuženi obaveže, da mu na ime duga za isporu enu robu isplati ,78 11

12 Evra, sa obra unatom kamatom u iznosu od ,80 Evra i troškovima ovoga postupka, koliko oni budu izneli. Iz pom. ugovora proizilazi, da su stranke dogovorile, kao predmet ugovora, isporuku mlevenog i kre a u grumenu, na osnovu odgovaraju ih narudžbina tuženog i odredjenoj ceni, na paritetu FCA[ ],[ ], odn. DDU Fabrika [ ], B i H, dok je kupac bio obavezan da robu plati u roku od 40 dana od dana prijema iste. Anexom br. 1 pom. ugovoru, stranke su dogovorile korekciju cena za robu koja se isporu uje, dok je na svim utuženim fakturama ispoštovana ugovorna klauzula, da je dospe e svake fakture 40 dana nakon isporuke robe, dok se datum fakture poklapa sa datumom isporuke, što potvrdjuju ostali prate i dokumenti, koje je tužilac, uz tužbu, priložio. Tužba je sa prilozima tuženom dostavljena dopisom Sekretarijata arbitraže od god., koji je tuženi primio god., što se utvrdjuje na osnovu izveštaja DHL International, Beograd br Tuženi je pismeno odgovorio na tužbu, u kome odgovoru je podvukao, da je, navodno, tužba preuranjena, jer su, zbog ekonomske krize i teško a u poslovanju u koje je tuženi zapao, stranke bile u pregovorima, kako da se ovi problemi reše, ali je priznao, da ovi pregovori nisu dali pozitivan rezultat. Tuženi je dalje naglasio da tužilac nije dao formalni-pismeni otkaz ugovora zbog neizvršenja, niti je pismeno potvrdio da sporazumno rešavanje odnosa nije uspelo, u kome smislu je predložio saslušanje predstavnika tuženog. S druge strane, tuženi je posebno osporio tužio ev na in obra una kamate, radi ega smatra da je tužbeni zahtev neosnovano uve an. Kod ovog pitanja tuženi se posebno pozvao na praksu Vrhovnog suda Srbije, koji u ovakvim slu ajevima, kada je ugovoreno pla anje u Evrima, dosudjuje kamatu od dospe a glavnog duga pa do isplate, a kada je u pitanju visina, onda onu kamatu koju pla a Evropska centralna banka odn. Euribor, radi ega smatra da se kamata, u ovom sporu, treba obra unati od strane stru njaka finansijske struke. U svemu izloženom tuženi nalazi osnova svome predlogu, da Arbitraža na osnovu sprovedenog dokaznog postupka donese Odluku na osnovu Zakona, dobrih poslovnih obi aja i predloga i navoda stranaka. Izjašnjavaju i se na pismeni odgovor tuženog, tužilac je u svome podnesku od god. istakao, da su tuženikovi navodi o preuranjenosti tužbe neosnovani, jer je tužilac svoju osnovnu ugovornu obavezu isporuku robe, obavio, a tuženi svoju obavezu pla anje robe, ni do danas, nije izvršio. Potvrdio je da su vodjeni razgovori medju strankama u vezi rešenja ovoga problema, ali da nisu uspeli, što je imalo za rezultat injenicu, da se tužilac, pošto je tuženi poslednje pla anje izvršio još 12

13 god., u zaštitu svojih interesa, tužbom obratio ovoj Arbitraži. Što se ti e kamate, tužilac je prihvatio sve primedbe tuženog, te je zahtev precizirao na glavni dug u iznosu od ,78 Eur-a sa pripadaju om kamatom, koju propisuje Evropska centralna banka i to od dospelosti pa do isplate, kao i troškove ovoga postupka. U replici na navedeni tužio ev podnesak, tuženi je u svome podnesku od god., uglavnom, ponovio navode svoga odgovora na tužbu, posebno o navodnoj preuranjenosti tužbe, pri emu se pozvao i na l. 19 ZOO, u kome se isti e na elo sporazumnog rešavanja svega spornog izmedju stranaka ugovornica nekog obligacionog odnosa. Pošto smatra da se tužilac nije pridržavao ovog na ela, da nije raskinuo ugovor i da nije obavestio tuženog o neuspelosti pregovora o mirnom rešenju nastalog spora, što je, po tuženom, protivno i lanovima 10 i 11 osnovnog ugovora, tuženi je predložio, da Arbitraža svojom Odlukom obaveže tužioca na snošenje svih troškova ovog postupka, bez obzira koju e Odluku doneti u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev. Najzad, tuženi je u ovom podnesku istakao nebitnost poslovanja tužioca sa [ ], za odnos stranaka u ovom sporu, dok se istovremeno saglasio sa predlogom tužioca, da se visina kamate odredi prema praksi Evropske centralne bamke. Sa svoje strane i tužilac je dostavio svoju repliku u vidu podneska od god., u kome je istakao, da tuženi ne spori visinu utuženog glavnog duga, te smatra da je tuženikov dug nesporan, ovo utoliko pre što je tuženi overio i potvrdio dostavljeni mu izvod otvorenih stavki od god. Tužilac je potvrdio vodjenje razgovora o pronalaženju rešenja za tuženikove probleme oko pla anja isporu ene mu robe, te da je tužilac za te probleme imao razumevanja, u kom smislu, ukoliko je potrebno predložio je saslušanje svedoka, koji su te pregovore vodili. Najzad, tužilac se pozvao i na l. 124 Z00, po kome je predvidjeno, da kod dvostranih, teretnih ugovora, strana koja je izvršila svoju ugovornu obavezu, ima pravo, da od druge strane traži ispunjenje njene obaveze, što tužilac ovim postupkom i traži, budu i da, o igledno tuženi nema nameru da to u ini dobrovoljno. Prvobitno zakazana rasprava za god. odložena je za god. zbog iznenadne spre enosti jednog od arbitara. Poziv za raspravu obe strane su uredno primile, tužilac god., a tuženi god., što se utvrdjuje na osnovu povratnica pošte o uru enim preporu enim pošiljkama. Na raspravi održanoj god., za tužioca je pristupio punomo nik po zaposlenju [ ], dipl. pravnik, dok se za tuženog niko nije javio. Kao što je ve re eno, dan pre rasprave, 13

14 u Arbitražu je stigao u vidu podneska u kome tuženi traži odlaganje rasprave, jer je, navodno, odredjeni zastupnik iznenadno bio spre en da raspravi prisustvuje, a zakonski zastupnik, zbog kratko e vremena nije mogao odrediti drugoga. Na predlog tužioca rasprava je održana u odsustvu uredno pozvanog tuženog, a razloge za ovakvo svoje opredelenje, Ve e je dalo u ta. II ovoga obrazloženja. Na održanoj raspravi tužilac je ostao pri tužbi, s tim što je u pogledu visine glavnog duga precizirao tužbeni zahtev na iznos od ,18 Evra, kao rezultat injenice da se, kod tužioca, potkrala greška u sabiranju utuženih faktura, za iznos od 585,05 Evra više, kao i da je po fakturi br od god. zara unao 67,55 Evra više nego što faktura glasi. Kada je u pitanju kamata, predložio je da se tuženi obaveže da istu plati od dospe a svake fakture pa do kona ne isplate i to u visini koju, u proseku, pla a Evropska centralna banka svojim komintentima. Tužilac je, takodje, u svojoj re i odustao od predloga za saslušanje svedoka na okolnost vodjenja razgovora medju strankana o mirnom rešenju spornog, budu i da to više nije sporno. Punomo nik tužioca dalje je istakao, da je osnovni ugovor tužilac potpisao u [ ], a da je tuženi trebalo da vrši pla anja preko [ ] banke u Beogradu. Ve e je zatim odbilo, kao suvišan, predlog tuženog o saslušanju svedoka na okolnost da tužilac nije raskinuo ugovor pre utuženja, niti je pismeno obavestio tuženog da pregovori nisu uspeli, kao i predlog da se putem finansijskog stru njaka izra una kamata, koja bi se tužiocu eventualno dosudila. Nakon toga, konstatovano je, da je Ve e, po službenoj dužnosti pribavilo, putem Interneta, odn. adrese izvod iz Biltena Evropske centralne banke, za septembar 2010 god., sa posebno istaknutom str. 44, iz koje se mogu utvrditi statisti ki podaci o kretanju visine kamatne stope u ovoj najeminentnijoj finansijskoj instituciji Evropske Unije, a za tržište novca Evro zone i to Euribora i Eone, sa naglaskom na Euribor (Euro Interbank Offered Rate), koji predstavlja kamatnu stopu, po kojoj se u Euro zoni ostvaruju medjubankarski depoziti. Ova tebela sadrži Euribor za jedan mesec, za tri meseca, za šest meseci i za godinu dana, a isto tako i prose nu kamatnu stopu i za period, koji je tužilac opredelio u delu zahteva, kojim traži dosudjenje kamate. Ovaj izvod pribavljen je radi utvrdjivanja kretanja visine kamate za Evro na tržištu novca u zemljama, koje imaju zajedni ku valutu Evro, a u kojoj je valuti, u ovome sporu, ugovoreno pla anje. Dakle, ova tabela sadrži Euribor kao prose nu kamatnu stopu i za period od dospe a pojedinih faktura, od kada tužilac traži dosudjenje kamate, kao stopu na godišnjem nivou, do zaklju no sa septembrom 2010 god., mesecom koji 14

15 neposredno prethodi mesecu u kome je štampan pom. Bilten Centralne evropske banke. O svemu ovome bi e više re i u delu obrazloženja ove Odluke u kome se bude izlagalo o dosudjenoj kamati. U dokaznom postupku, putem itanja, izvedeni su kao dokazi, sva pismena priložena od strane tužioca, kao i ona, koje je Ve e pribavilo po službenoj dužnosti. Pošto nije bilo predloga u dopunu dokaznog postupka, dokazni postupak je završen. U završnoj re i tužilac je istakao, da je sprovedenim dokaznim postupkom na nesumnjiv na in utvrdjeno, da je njegov precizirani zahtev, kako u odnosu na glavni dug, tako i na kamatu, osnovan i umesan, pa je predložio da se kao takav i usvoji, s tim da se tuženi obaveže i da mu naknadi troškove ovoga postupka u visini pla enih registracionih i arbitražnih troškova. Rasprava je zaklju ena, te je saopšteno, da e stranke sa Odlukom biti upoznate u pismenom otpravku iste, koji e biti dostavljen u zakonskom roku. VII.- Sporna pitanja i ocena dokaza 1. Konstatuju i pravilna imena, status i adrese stranaka, kako ih je tužilac ozna io, uz opasku da je tuženi tokom spora adresu promenio i na novoj sva dostavljanja uredno primao, a sve polaze i od pismenih dokaza doprinetih spisima, Ve e je, prilikom odlu ivanja, kao prvo, pošlo od utvrdjenja pravnog osnova, na kome tužilac, u ovome sporu, zasniva svoj tužbeni zahtev. Iz spisima priloženog ugovora br /04 od god. i anexa br. 1 od god., koje su stranke zaklju ile, jasno proizilazi, da se tužilac obavezao, da tuženom, na ugovoreni na in i po ugovorenoj ceni, FCA [ ],[ ], odn. DDU Fabrika [ ], isporu i mleveni i kre u grumenu u odredjenoj koli ini. Istim ugovorom tuženi se obavezao, da ugovorenu robu preuzme i isplati je na dogovoreni na in. Takodje, iz doprinetih pismena: odgovaraju ih otpremnica, carinskih deklaracija i tovarnih listova, nedvosmisleno je utvrdjeno, da je tužilac tuženiku isporu io pom. robu, za iju je vrednost, u iznosu od ,18 Evra, tuženik tužiocu ostao dužan, jer navedeni iznos ni do danas nije isplatio, zbog ega je tužilac, u zaštitu svojih interesa, ovu tužbu i podneo. Imaju i u vidu, da tuženi ni u jednom trenutku nije prigovorio ni kvalitativnom ni kvantitativnom prijemu robe, a polaze i od ovako konstatovanog, Ve e nije imalo nikakvih teško a, da utvrdi pravni osnov za istaknuti tužbeni zahtev, jer isti predstavlja ugovorom preuzetu obavezu tuženog, da plati preuzetu robu, da ova obaveza proizilazi iz samog ugovora, da je dozvoljena 15

16 i dopuštena, te da kao takav, pravni osnov, može proizvoditi svoje predvidjeno pravno dejstvo. 2. Osnovna obaveza tužioca, kao prodavca, po pom. ugovoru, bila je da tuženom, kao kupcu, isporu i ugovorenu kupoprodajnu robu, na na in predvidjen ugovorom - l. 30 Be ke konvencije. Dokumentacija priložena spisima jasno ukazuje, da je tužilac dokazao, da je navedenu svoju osnovnu ugovornu obavezu, izvršio i to na na in kako su stranke dogovorile (paritet: FCA odn. DDU), pošto je robu sa prate om dokumentacijom predao prevozniku u svome magacinu u [ ], odn. isporu io robu u magacin Fabrike [ ] - ;l. 31 st. 1 ta. a) pom. Konvencije. Ovo od strane tuženog, do okon anja rasprave, takodje, nije osporeno. S druge strane, a pred ovako utvrdjenim injenicama, tuženi, kao kupac, ima osnovnu obavezu, da isplati cenu za isporu enu robu i to onako, kako je to predvidjeno ugovorom - l. 33 Be ke konvencije. Kupac, ovde tuženi, nije isplatio svu primljenu kupoprodajnu robu, iako ju je primio bez prigovora na kvalitet i kvantitet, zbog ega je tužilac podneo Arbitraži ovu tužbu i na taj na in zasnovao ovaj spor, na osnovu koga želi da naplati svoje potraživanje, odn. ostvari ovo svoje pravo. 3. Kupac, ovde tuženi, je dužan da isplati ugovorenu kupoprodajnu cenu onog dana koji je odredjen ugovorom - l. 59 pom. Konvencije. U konkretnom slu aju, ugovorne strane su svojim ugovorom predvidele, da e kupac (tuženi) robu platiti u roku od 40 dana od izvršene isporuke iste. Poštuju i ovo pravo tuženog, tužilac je u svakoj utuženoj fakturi nazna io, da ista dospeva u roku od 40 dana, pošto je roba isporu ena sa datumom izdavanja fakture, tako da je tuženi, nakon proteka ovih etrdeset dana, pošto robu u tom roku nije platio, dospeo u docnju, što je tužiocu, po pravnom shvatanju Ve a, osnovano poslužilo kao podloga za zahtev za isplatu kamate - l. 78 pom. Konvencije. 4. Tokom celog spora tuženi nije osporavao visinu tužbenog zahteva, ve je isticao, da je tužilac bio dužan, da pre utuženja raskine ugovor zbog neizvršenja od strane tuženog, kao i da su stranke u pregovorima o mirnom rešavanju spora, zbog ega smatra, da je tužba preuranjena, a pri emu se pozvao na l. 19 ZOO. Medjutim, ni jedan od ovih,,razloga nije osnovan ni opravdan, a kamoli zasnovan na na elima Be ke konvencije, odn. ZOO, da bi ih Ve e moglo uzeti za podlogu svoje Odluke u ovome sporu. 16

17 Naime, u slu aju neizvršenja obaveza kupca, a posebno neisplate primljene kupoprodajne robe, prodavac, pre svega, ima pravo da traži izvršenje ugovora, tj. pla anje - l. 62 pom. Konvencije, a tek, ako se za to ne opredeli, može izjaviti da traži raskid ugovora - l. 65 pom. Konvencije. Prema tome, o igledno je, da je opredelenje za koju od ovih dveju opcija, na strani prodavca, odn. da on nije dužan, u svakom slu aju povrede ugovornih obaveza kupca, da traži formalan raskid ugovora, zbog ega ovu suprotnu tvrdnju tuženog, Ve e nije moglo, kao osnovanu, prihvatiti. Što se ti e vodjenih pregovora o mirnom rešavanju spora, tužilac je potvrdio da su isti vodjeni, ali da isti nisu uspeli, radi ega se i opredelio za vodjenje ovoga spora, tim pre, što je tuženi poslednje pla anje izvršio još god. i pozivanje tuženog na l 19 ZOO je, po pravnom shvatanju Ve a, neosnovano, jer je i to, s jedne strane dispozitivna norma, jer kaže, da e stranke u obligacionom odnosu nastojati da sporove rešavaju usaglašavanjem, a sa druge strane razlozi - ekonomsla kriza u koju je zapao tuženi, nisu opravdanje za tuženikovo neizvršenje preuzetih ugovornih obaveza, tim pre, što je robu primio, te bi se nepla anjem iste, na ra un tužioca, neosnovano obogatio. 5. Najzad, ako je dokazano, kako smatra Ve e, da je tužilac u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu, to je jasno, da na osnovu sprovedenih dokaza, Ve e nije imalo poteško a, da utvrdi postojanje obaveze tuženog za isplatom ostatka kupoprodajne cene za isporu enu robu, a time i osnovanost tužbe i tužbenog zahteva. 6. Ve e je odbilo predlog tuženog da se saslušaju svedoci na okolnost da tužilac nije raskinuo ugovor pre utuženja i da nije pismeno obavestio tuženog da su završeni pregovori o mirnom rešenju spornog i to neuspehom, budu i da su ovo pravna pitanja, koja su napred komentarisana i koja se ne mogu utvrdjivati putem svedoka, a jednovremeno medju strankama nisu ni sporna. Isto tako, Ve e je odbilo i predlog, da se kamata obra una putem finansijskog stru njaka, jer je kona no preciziranim tužbenim zahtevom, tužilac kamatu opredelio od dospe a svake fakture, pa do isplate, kako mu je i dosudjeno, te u dispozitivu Odluke i iskazano, tako da se ovaj predlog pojavljuje kao suvišan. Ve e je cenilo i ostale dokaze i utvrdilo da isti nemaju uticaja na kona no opredelenje u ovoj pravnoj stvari, pa je pred takvim fakti nim i pravnim stanjem, na osnovu dokaznog postupka, ocene svih dokaza pojedina no, kao i svih zajedno, te uz primenu l. 32 st. 4 Zakona o arbitraži, kao i l. 39 st. 2 Pravilnika, zaklju ilo, da je tužbeni zahtev, koji se odnosi na glavni dug, osnovan, zbog ega je i rešilo kao u ta. I dispozitiva ove Odluke. 17

18 VIII.- Pravo na kamatu i njena visina Kod ovog pitanja Ve e je pošlo od osnovnih principa, koji postoje u svim civilizovanim društvima, a to je, da dužnik, u konkretnom slu aju tuženi, dolazi u docnju, kada ne ispuni svoju ugovornu obavezu u roku ispunjenja. U takvom slu aju, tj. kad jedna strana ne plati kupoprodajnu cenu, druga strana ima pravo na kamatu - l. 78 Be ke konvencije. Medjutim, pošto Be ka konvencija ne propisuje norme o tome koja je to kamata i koja je njena visina, Ve e je, za rešavanje ovoga pitanja, primenilo srpske, odn. bivše jugoslovenske propise, zatim praksu ove Arbitraže i trgova ke obi aje, kako bi vrstu i visinu kamata, na koju ima pravo tužilac, zbog docnje tuženog, odredilo. Prema medjusobnom ugovoru, kako je ve re eno, tuženi je bio dužan da plati kupoprodajnu robu, što u celini nije u inio ni do danas, iako je robu uredno primio, zbog ega je došlo do utuženja. Tuženi je neisplatom dugovanog dospeo u tzv. dužni ku docnju, jer dugovano nije izmirio. Ovaj princip, kao pravilo, izri ito je naveden i u pozitivnom pravu Srbije, kao što je postojao i u bivšem jugoslovenskom pravu - l. 324 ZOO. Kada je dužnik u docnji kod nov anih obaveza, poverilac pored prava da traži ispunjenje glavne obaveze, ima pravo i na kamatu i to po stopi utvrdjenoj Zakonom - l. 277 ZOO. Prema sada važe em srpskom odn. bivšem jugoslovenskom Zakonu o visini zatezne kamate (kamata koju pla a dužnik u slu aju docnje sa izvršenjem nov ane obaveze), objavljenom još u Sl. listu SR Jugoslavije br.2/01, Zakon ne odredjuje kamatnu stopu za pla anja u stranoj valuti, kako je to inio ranije, ve samo obavezuje dužnika, da plati zateznu kamatu po stopi odredjenoj tim Zakonom. Odredjuju i ovu stopu Zakon kaže da se ista sastoji iz mese ne stope rasta cena na malo i fiksne stope od 0,5% mese no, sve to obra unato po komfornoj metodi. Ovakav obra un kamate Ve e je procenilo, da je za ovaj, konkretan slu aj, neprihvatljiv, neprimeren, pretežak za tuženog, kao i da je o igledno, da je srpski odn. jugoslovenski Zakonodavac odredjuju i ovaj na in obra una kamate, imao u vidu samo pla anja u 18

19 dinarima i to na teritoriji Republike Srbije. Naime, Ve e smatra, da se ovakav postupak izra unavanja zatezne kamate, u stranoj valuti i u inostranstvu, ni tehni ki ne bi mogao sprovesti, pa bi odluka ove Arbitraže, u tome delu, bila i neizvršiva. Pred ovakvim fakti nim stanjem, pošto nema drugog Zakona, koji reguliše ovu materiju, Ve e je pribeglo utvrdjivanju na ina i metoda, na osnovu kojih bi došlo do najprikladnije kamatne stope, odgovaraju e i primenjive za ovaj slu aj. Tako, Ve e je pošlo od prakse i to ne samo ove Arbitraže, ve i od obi aja svetskih, renomiranih banaka i finansijskih organizacija, koje se bave plasmanom i depozitima nov anih sredstava. Ovi obi aji široko rasprostranjeni i prihva eni naro ito u razvijenom delu sveta, predstavljaju deo trgova kih obi aja i iskazuju se kao praksa, koja se ponavlja u odredjenom poslovanju, u ovom slu aju u bankarskom poslovanju. Pošto medju strankama druga ijeg sporazuma nema, kada je u pitanju vrsta i visina kamate, ovi se obi aji moraju primeniti i na ovde sporni odnos, jer su ugovorne strane, s obzirom na delatnost kojom se bave, za njih znale, ili su morale znati. Kada je u pitanju arbitražna praksa, Ve e je pošlo od davno zauzetog stava pri ovoj Arbitraži, da kada stranke nisu ugovorile visinu kamate, a radi se o pla anju u stranoj valuti, da se na konkretan odnos mora primeniti domicilna kamata, dakle kamata u zemlji iz koje poti e valuta u kojoj je ugovoreno pla anje glavnog duga. Kao što je ve istaknuto, stranke su ugovorile pla anje u Evrima, tako da je i tužilac opredelio i zahtev za kamatom u Evrima. Naravno da se odmah postavilo pitanje kod odlu ivanja, koja je domicilna kamata za Evro, pošto je poznato, da je Evro valuta više zemalja, te da je kamatna stopa u raznim zemljama Evropske Unije, bez obzira na zajedni ku valutu, razli ita. Prema tome, Ve e je zauzelo stav, kada se radi o potraživanju u Evrima, da visina kamatne stope, koja se ima primeniti na sporni odnos, mora biti neka prose na kamatna stopa, koja postoji u zemljama Evropske Unije, iz koje poti e ugovorena valuta pla anja po pom. ugovoru. Dakle, u odsustvu ugovorene kamatne stope pri zakašnjenju pri ispunjenju nov ane obaveze, Ve e smatra, da su stranke pre utno prihvatile, da se na njihov ugovorni odnos, kada je ova materija u pitanju, primeni obi aj, koji im je bio poznat, ili je morao biti poznat i koji je široko poznat u medjunarodnoj trgovini, a redovno ga poštuju ugovorne strane u ugovorima iste vrste, u odredjenoj struci. 19

20 Imaju i sve ovo u vidu, Ve e je pravni osnov za odredjivanje visine kamatne stope našlo u lex mercatoria - u bankarskim obi ajima, koji su najšire medjunarodno usaglašeni, te dobili izraz i potvrdu u opšte poznatom Model zakonu UNCITRAL-a o medjunarodnom prenosu sredstava (UNCITRAL,XXV zasedanje od 4-22 maja 1992-dokument Generalne skupštine UN SUPPLEMENT No.17 (A/47/17). Ovi medjunarodni trgova ki obi aji, kodifikovani u navedenom Model zakonu, predstavljaju uobi ajenu praksu, koja je usaglašena i široko primenjena u medjunarodnoj trgovini, koja se ponavlja u odredjenom krugu i odredjenim odnosima i koja se primenjuje, kao što je re eno, ako druga ijeg sporazuma medju strankama, nema. Kao privrednici, odnosno trgovci, stranke su za ove obi aje znale ili morale znati. Pla anje kamate za zadocnele nov ane obaveze je uobi ajena i najšire rasprostranjena praksa u poslovnom svetu. Odredbama l. 2 st.1 ta. m) navedenog Model zakona, kamata je ozna ena kao vremenska vrednost sredstava ili novca o kome je re, koja se, ako ne postoji druga iji sporazum, obra unava po stopi i osnovi koju uobi ajeno prihvata bankarska zajednica za sredstva ili novac u pitanju. Obzirom na izneto, kao i na injenicu da za Evro u raznim zemljama Evropske Unije, kamatna stopa nije jednaka, te da po tome ne postoje ni jedinstveni propisi, to ne zna i da se za dug u Evrima ne može utvrditi kamatna stopa, ve na protiv, ista se može utvrditi za svaki pojedina ni slu aj, jer za to postoje i na in i metodi. Istaknutim tužbenim zahtevom, kada je u pitanju kamatna stopa, tužilac je precizirao, da predlaže, da se u ovome sporu primeni, kako u visini, tako i u vrsti, kamatna stopa koju primenjuje i pla a Evropska centralna banka. Na ovaj na in, tužilac je prakti no prepustio Ve u odredjivanje najprikladnije i najpravi nije kamatne stope za ovaj slu aj. Na osnovu izloženog, a imaju i u vidu da se domicilnost Evra ne može odrediti, jer je Evro valuta više zemalja, Ve e je smatralo, da treba prilikom dosudjenja kamatne stope, ovakav zahtev tužioca prihvatiti i priznati mu kamatu u visini i vrsti, koju Evropska centralna banka pla a svojim komitentima na depozite po vremenu, naravno uz njihovo uprose enje, jer su te stope najbliže, naprikladnije i najpravi nije kamatne stope, koje bi se u ovom slu aju mogle primeniti. Polaze i od ovakvog predloga, pri tom smatraju i zahtev za kamatom potpuno opravdanim, a posebno imaju i u vidu pominjanu odredbu Model zakona UNCITRAL-a, Ve e je, kao što je ve re eno, po službenoj dužnosti pribavilo, preko Interneta, izvod iz 20

21 Statisti kog biltena Evropske centralne banke od oktobra god. i to posebno stranicu br.44, na kojoj je odštampana tabela Euribora (kamatna stopa po kojoj se u Euro zoni ostvaruju medjubankarski depoziti). Ovaj Bilten sadrži razne vrste kamata sa prose nim stopama na godišnjem nivou, koje, normalno, odgovaraju, raznim poslovima, koje banke obavljaju. Glavni klju za izra unavanje pojedinih kamatnih stopa, u skra enom nazivu NRIR, definisan je kao kamatna stopa, koja se smatra glavnim pokazateljem uslova na finansijskom tržištu zemalja lanica Unije, koje su uobi ajni korisnici tog tržišta. Kako ove kamatne stope nisu uskladjene, a još manje izjedna ene, od zemlje do zemlje lanice Unije, to je Ve e, kako je ve re eno, smatralo,da kao najprikladniju kamatu, a time i odgovaraju u stopu iste, koja bi trebalo biti primenjena u ovome sporu, utvrdi i primeni kamatnu stopu, koju navedena banka pla a na vremenske depozite, a koja je obra unata i iskazana u pom. tabeli Biltena. Iz ove tabele uo ava se razli itost kamatnih stopa iz meseca u mesec, naravno na godišnjem nivou, što je opredelilo Ve e da primeni prose nu kamatnu stopu i to za period od avgusta 2008 god., (imaju i u vidu da je tužilac zahtev za kamatom postavio za period od dospe a ra una), pa do zaklju no sa septembrom 2010 god. (do kog vremena u pom. Biltenu ima ozna enih statisti lih podataka), jer bi u suprotnom, neprimenom prose ne stope, bila ošte ena, bilo jedna, bilo druga, strana, odn.povredjen interes jedne od strana u sporu, pa se izra unati prosek ove kamatne stope iskazuje kao naprikladniji za obe strane. Sve druge vrste kamata, koje se prikazuju u navedenom Biltenu Evropske centralne banke, apsolutno ne bi odgovarale ovome sporu, jer po shvatanju Ve a, primena tih drugih vrsta kamata, a time i drugih stopa, dovela bi do oboga enja bez osnova, jedne ili druge strane. Koriste i napred navedene metode, a oslanjaju i se, naravno, na pom. Bilten Centralne evropske banke, kao jednog od najmerodavnijih organa za ovakve vrste podataka, Ve e je izra unalo prose nu kamatnu stopu od avgusta 2008 god., pa do zaklju no sa septembrom 2010 god., za kamate koje ova banka pla a za vremenske depozite, pa je utvrdilo, da je to kamatna stopa od 2,58 % na godišnjem nivou, koju kao najprikladniju i najpravi niju za ovaj slu aj- spor, treba primeniti. U cilju pojednostavljenja dispozitiva ove Odluke, Ve e je iznose utuženih ra una od istog datuma sabralo, te na zbir dosudilo kamatu od dospe a do isplate, što je isto kao da je dosudjena kamata na svaki pojedina an ra un, a svrha zbog ega je ovo radjeno (pojednostavljenje), postignuta. 21

22 Na osnovu izloženog, Ve e je na osnovu l. 32 st. 4 Zakona o arbitraži i lanova 39 st. 2 i l. 48 st. 3 Pravilnika, u pogledu kamate, rešilo kao u dispozitivu, takodje, pod ta. I ove Odluke. IX.- Troškovi postupka Tužilac je u potpunosti uspeo u sporu, jer mu je dosudjen glavni dug i kamate, koje je i predložio. Kako je tužilac tražio i troškove spora, koje je opredelio na pla ene registracione i arbitražne troškove, to je Ve e ocenilo, da je i ovaj deo tužbenog zahteva osnovan i opravdan. Zahtev tuženog da se tužilac obaveže na snošenje svih troškova postupka, bez obzira na uspeh u sporu, Ve e nije moglo prihvatiti, jer ga smatra neosnovanim, budu i da tužilac nije doprineo zasnivanju ovoga spora, ve na protiv tuženi, koji je u nedogled odlagao izvršenje svoje ugovorne obaveze, tako da je tužilac, u zaštitu svojih interesa, morao da se tužbom obrati ovoj Arbitraži. Iz izveštaja o prenosu sredstava od god. i od god., koji se nalaze u spisima, utvrdjuje se, da je tužilac Arbitraži uplatio na ime registracionih troškova RSD ,00 kao i na ime arbitražnih troškova RSD ,00, što ini zbir od RSD ,00, koliko je tužiocu, po ovome osnovu i dosudjeno. U smislu navedenog rešeno je kao u dispozitivu pod II ove Odluke. X.- Kona nost ove Odluke Na osnovu l. 56 st, 1 Pravilnika u vezi l. 64 Zakona o arbitraži, ova Odluka je kona na i ima snagu pravosnažne odluke redovnog suda Republike Srbije. Protivu ove Odluke nema mesta žalbi. U Beogradu 4. novembra 2010 god. Zapisni ar [ ] Predsednik Ve a [ ] A r b i t r i [ ] 22