Sigurnost u svakodnevnom životu Uputstva i saveti pod starije dane! 1
Sigurnost u svakodnevnom životu Uputsta i saveti pod starije dane! 2009 Myndigheten för samhällsskydd och beredskap (MSB) 2
Predgovor Mnoge nesreće rezultat su nepromišljenosti. Kao ljudi skloni smo da mislimo Neće se to meni desiti. Možda je to zdrava osobina, ali kada je reč o sprečavanju nesreća, dobro je misliti unapred. U ovoj brošuri skupili smo pregršt korisnih saveta kako bi se izbegle nesreće u svakodnevnom životu. Ovde se govori o padu, požaru, saobraćaju, lekovima, hemikalijama kao i opasnosti da se nađete u ulozi žrtvekrivičnog dela. Kao starija osoba imate i znanja i razboritost. Deo onoga o čemu pišemo može Vam delovati potpuno prirodno mada možda ne svima. Ostalo mogu biti novosti ili, jednostavno, stvari o kojima ranije niste razmišljali. Posvetite nekoliko minuta ovoj brošuri i ona će Vas podsetiti kako se mogu izbeći nesreće i sprečiti krivična dela, često jednostavnim sredstvima. O svakoj oblasti koju ovde razmatramo ostaje još puno toga da se kaže. Međutim, svesni smo da se čovek lako izgubi u mnoštvu informacija. Zato smo izabrali samo neke primere iz svake oblasti. Vi koji želite da saznate više, imate mogućnost da tražite dalje informacije na ovu temu uz pomoć naših uputstava koje dajemo na kraju ove brošure. Kako to da se obraćamo upravo Vama koji ste stariji? Zar se pokušaji da se spreče nesrećni slučajevi ne tiču svih? Da, tiču se, ali u izvesnim slučajevima stariji ljudi su izloženiji i ranjiviji. Nesrećni slučaj može imati za posledicu ograničenu mogućnost vođenja aktivnog i bogatog života. Tim pre je veći razlog da čovek učini sve što je u njegovoj moći kako bi se sprečile nesreće. Svaki čovek je jedinstven. Zato, pođite od sebe kada budete usvajali ova uputstva. Poželjno je da razgovarate sa drugima i podelite sa njima svoja iskustva i korisne savete. 3
Pad Svakom se može dogoditi da padne u svako doba. Ali rizik raste sa godinama. Od 10 nesrećnih slučajeva pada više od 8 pogađa osobe starije od 65 godina. Svake godine oko 84.000 starijih osoba zatraži zdravstvenu pomoć zbog pada. Preko 40.000 osoba godišnje ostane na bolničkom lečenju posle pretrpljenog pada. Da čovek potpuno izbegne nesrećne slučajeve pada, nije moguće, s obzirom da mi kao ljudi želimo i treba da se krećemo. Ipak, možete učiniti dosta toga kako biste smanjili rizike, i u spoljnoj sredini i u stanu, pogotovu u stanu gde se i dogodi najveći broj nesrećnih slučajeva pada. Razboritim i predostrožnim ponašanjem mogu se izbeći mnogi nesrećni slučajevi. Smanjite opasnosti od pada u kući Kako izgleda kod Vas u kući? Razmislite par minuta o opasnostima koje vrebaju u Vašem domu. Zapišite to, a zatim pokušajte da eliminišete zamke! Koristite bežični telefon ili nabavite više telefona. Vodite računa da Vam je telefon uvek pri ruci. Uklonite sve kablove koji slobodno leže na podu. Pričvrstite ih za zidd. 4
Podne prostirke predstavljaju opasnost. Koristite podlogu protiv klizanja ili uklonite prostirke sa poda. Neka Vam se stvari koje često koristite nalaze u blizini. Ako morate da se popnete da biste nešto dohvatili, koristite stabilne merdevine, ili zamolite nekog za pomoć. Čovek se lako saplete o pragove. Ako predstavljaju prepreku potražite pomoć kako biste ih skinuli. Koristite sobne patike koje se ne klizaju i koje prianjaju uz stopalo. Nemojte da polirate podove. Obezbedite dobro osvetljenje stana. Poželjno je da instalirate noćnu lampu. Čoveku se lako zavrti u glavi i izgubi ravnotežu. Zato je najbolje da sedite dok se oblačite i dajte sebi vremena. Koristite prave naočari u pravoj prilici. Naočari za čitanje otežavaju procenu udaljenosti predmeta i zato ih nemojte koristiti kada se krećete po stanu. Vodite računa da se podovi u kupatilu ne klizaju. Koristite podlogu protiv klizanja u kadi ili tuš kabini. Rukohvati fiksirani na zid kod kade/tuša olakšavaju održavanje ravnoteže. Postarajte se da Vam sapun, šampon i peškir budu pri ruci. Ako sledite ove savete, eliminisaćete neke od najčešćih uzroka povreda usled padova. Smanjite opasnosti od pada van stana Svima nama je potrebno da izađemo iz stana i prošetamo po svežem vazduhu. Korišćenje pravih pomoćnih sredstava smanjuje opasnost od pada. Koristite dobre cipele, poželjno je da imaju neklizajući đon ako je napolju klizavo. Koristite pomoćna sredsta koja se lako podešavaju. Hodalica (rullator), štapovi za hodanje ili obični štapovi (sa nastavkom za led u zimskom periodu) obezbeđuju lakše održavanje ravnoteže. 5
U Vašoj okolini postoje i drugi koji moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti kako bi se smanjili rizici. Antre mora biti adekvatno osvetljen. Rukohvati na stepenicama su obavezni. Kada je klizavo, staze i trotoari moraju biti adekvatno posuti peskom a rupe i ploče koje štrče moraju biti uklonjene. Ne ustručavajte se da iznesete nepravilnosti kod svoje opštine ili stanodavca. Što više onih koji to učine, veća je verovatnoća da će manjkavosti biti uklonjene. Dobro fizičko stanje i ispravna ishrana pomažu održavanju ravnoteže Opasnosti od nesrećenog slučaja pada imaju veze sa Vašim fizičkim stanjem. Nikada nije kasno početi sa treniranjem. Neka Vam Vaše mogućnosti i ono što Vas privlači bude polazište. Ne zaboravite da su i najkraće šetnje, i najednostavnije vežbe za neuvežbane mišiće bolje od nikakvih. Ishrana je isto tako važna za kosti i ravnotežu. Nedostatak kalcijuma značajan je faktor nastanka osteoporoze i preloma zglobova kukova, pored pušenja i nedostatka fizičke aktivnosti kao najvećih faktora rizika. Predispozicija za osteoporozu je veća kod žena nego kod muškaraca. Da li postoji nešto što možete da učinite kako biste poboljšali svoje fizičko stanje i sposobnost kretanja? Pokušajte da razvijete naviku redovnog treniranja, koja odgovara Vama i Vašoj sposobnosti. 30 minuta kretanja svakog dana predstavlja dobru naviku. Kalcijum je neophodan za jačanje kostura. Za apsorpciju kalcijuma u telu neophodan je vitamin D. Mleko, kiselo mleko, jogurt, svež sir i kačkavalj sadrže velike količine kalcijuma. Lisnato povrće, npr. brokelj, spanać i zeleni kupus, sadrže takođe kalcijum, ali je potrebno oko devet porcija brokelja da bi se u organizam unela ista količina kalcijuma koja se nalazi u čaši mleka. Putem hrane ali i kada provodimo vreme na suncu opskrbljujemo organizam vitaminom D. Za onog ko nema mogućnost redovnog boravka napolju, može biti važno uzimanje vitamina D i kalcijuma u obliku preparata. Tečnost je važna za ravnotežu. Potrebno je da pijete puno tečnosti. Imajte u vidu da kafa, čaj i alkohol pospešuju lučenje mokraće i pojačavaju potrebu za tečnošću. Neki lekovi izazivaju vrtoglavicu. Budite oprezni i posavetujte se sa lekarom ili osobljem apoteke ako osetite da lekovi koje uzimate negativno utiču na ravnotežu. 6
Požar Većina ljudi prilazi vatri sa velikim respektom i svešću o ozbiljnim posledicama koje požar može da prouzrokuje. Uprokos tome, svake godine u našoj zemlji izbije na hiljade požara. Kod osoba starijih od 65 godina povrede i smrtni slučajevi u požarima beleže se u većem obimu nego kod drugih kategorija ljudi. 60 odsto od ukupnog broja požara dogodi se u kući. Često požar započne na opremi u stanu. Neki požari su posledica nemarnosti i nepromišljenosti, a neki opet tehničkih nedostataka, pre svega kod elektronske opreme. Bez obzira na uzroke, puno je stvari koje možemo učiniti kako bismo sprečili nastanak požara. Starije osobe, sa ograničenom sposobnošću kretanja, imaju posebne razloge da budu naročito oprezni. Nabavite protivpožarni alarmni uređaj U tri od četiri slučaja požara sa smrtnim ishodom zabeleženo je odsustvo protivpožarnog alarmnog uređaja. U slučaju požara protivpožarni alarmni uređaj predstavlja jeftino životno osiguranje. Pojava dima aktivira protivpožarni alarmni uređaj koji emituje zvučni signal, inače je veliki rizik da se ne probudite. 7
Dim se penje u visinu. Protivpožarni alarmni uređaj se montira na plafon, uz vođenje računa da okolo njega postoji slobodan prostor od najmanje 50 cm. Raspored i broj protivpožarnih alarmnih uređaja zavisi od veličine i rasporeda prostorija u Vašem stanu. Važno je da čujete protivpožarni alarm, bez obzira gde ste u stanu u trenutku izbijanja požara. Postoje protivpožarni alarmni uređaji koji se međusobno povezuju sa drugim takvim uređajima. Ako se protivpožarni alarmni uređaj izloži dimu i počne da pišti, aktiviraju se protivpožarni alarmni uređaji koji su u vezi s njim. Uz pomoć nekoliko protivpožarnih alarmnih uređaja može se izgraditi alarmni sistem koji obuhvata više komšija u stambenoj zgradi. Proverite često Vaš protivpožarni alarmni uređaj, posebno ako ste bili odsutni od kuće duže vreme, npr. ako ste bili na putu. Neka Vam postane navika da jednom godišnje promenite baterije, npr. kad postavljate svećnjake povodom Adventa. Držite rezervne baterije kod kuće i ako Vam je teško da sami promenite stare baterije, zamolite nekog da Vam pomogne. Postoje protivpožarni alarmni uređaji sa baterijama čiji je životni vek od pet do deset godina. Kada putujete, ponesite sa sobom protivpožarni alarmni uređaj za putovanje. Potrudite se da ne dođe do požara U tri od četiri slučaja požara sa sigurnošću se može utvrditi uzrok. Zato se zna na šta treba obratiti posebnu pažnju. Nikada ne postavljajte sveće blizu lako zapaljivih predmeta, npr. zavesa. Izbegavajte drvene svećnjake i lako zapaljive dekorativne elemente za sveće. Imajte u vidu da odeća isto spada u stvari koje lako zahvataju vatru. Ne zaboravite da ugasite sveće. Redovno čistite kuhiljski aspirator kako se ne bi nakupila masnoća u njemu. Ako počne da gori na šporetu, mosnoća može da se upali. 8
Pokvareni, polomljeni električni aparati i kablovi mogu prouzrokovati požar. Proverite da postoji cirkulacija vazduha oko TV-aparata. Saksije sa cvećem ili sveće ne smete da stavljate na TV-aparat. Sveća koja je izložena toploti koju emituje TV gori drugačije i može da padne i plane na neočekivan način. Kutija televizora obično je izrađena od goruće plastike. Uvek isključite električne aparate koje ne koristite. Korišćenjem tajmera za šporet, aparat za kuvanje kafe i peglu, smanjićete rizik nastanka požara. Nemojte prazniti pepeljare u kantu za đubre ako prethodno niste navlažili njihov sadržaj. Ne pušite nikada u krevetu. Vatru na šporetu ugasite poklopcem ili plehom. Isključite šporet i pustite da se ohladi pre nego što premestite šerpu/tiganj. U slučaju požara na šporetu, nikada ne smete da koristite vodu. Dok se hrana kuva, ostanite kraj šporeta. Ako ste zadobili opekotine, ispirajte ih hladnom vodom najmanje 10 minuta. Kada dođete na neko novo mesto, uvek proverite gde se nalaze evakuacioni protivpožarni putevi, zelene tablice sa strelicom i naslikanom figurom čoveka koji trči. Tako ćete znati gde se izlazi ako počne da gori. Spasi Upozori Alarmiraj Ugasi Izbijanje požara lako dovede do panike. Spasi Upozori Alarmiraj Ugasi je osnovno pravilo ako dođe do nesreće. Spasite sebe i druge u svojoj blizini, ali ne preuzimajte sami previše velike rizike. Upozorite druge koji mogu biti u opasnosti. Alarmirajte Službu za spašavanje pozivom na broj 112. Budite spremni da odgovorite na sledeće: Da li ima ljudi koji su zatvoreni ili koji se nalaze u nekoj drugoj opasnosti. Gde gori (adresa). Ko ste vi i odakle zovete. Ugasite vatru ako je moguće. Naravno, svaki požar ima svoja specifična svojstva i od datih okolnosti zavisi ako ćete postupiti u konkretnom slučaju. Ipak je dobro poznavati pravilo Spasi Upozori Alarmiraj Ugasi. 9
Druge opasnosti u svakodnenom životu Saobraćaj U saobraćaju ima puno stvari koje sami možete da učinite u cilju svoje zaštite. Ipak, zavisni ste i od tuđe saobraćajne pameti. Ne možete uzeti zdravo za gotovo da ostali učesnici u saobraćaju poštuju postojeća pravila. Zato su pažnja i opreznost dva važna činioca bezbednosti u saobraćaju. Koristite reflektujuće oznake, čak i u gradovima i naseljenim mestima. Nosite ih nisko na odeći. Imajte na umu njihov kratak rok trajanja. Promenite ih s vremena na vreme. Nosite zaštitnu kacigu kad vozite bicikl. Na pešačkim prelazima vozači su dužni da propuste pešake. Ipak, ne možete slepo verovati da svi vozači poštuju to pravilo. Budite pažljivi. Uspostavite vizuelni kontakt sa vozačem. Svi su dužni da doprinesu smanjenju opasnosti u saobraćaju. Osim učesnika u saobraćaju, organi vlasti imaju veliku odgovornost. Skrenite pažnju Vaše opštine na opasnosti u saobraćajnom okruženju. Može se raditi o sledećem: 10
Previše kratko trajanje signala na pešačkim prelazima regulisanim svetlosnim saobraćajnim znacima (prekratko zeleno svetlo za pešake). Odsustvo saobraćajnih znakova i pešačkih prelaza. Pogrešne lokacije autobuskih stajališta. Lekovi Lekove treba koristiti pravilno kako bi se postigli željeni efekti. Kod uzimanja svih lekova, osnovno pravilo je da se pridržavate uputstava lekara i osoblja apoteke. Ako ste nesigurni u pogledu uzimanja lekova ili imate utisak da Vam lekovi stvaraju tegobe, pitajte! Odgovornost zdravstvenih ustanova i apoteka je da daju razumljive informacije. Koristite samo svoje lekove. Ako osećate da Vam je naporno da vodite računa o dnevnom rasporedu uzimanja lekova, postoje pomoćna sredstva. Možete kupiti dozer lekova (dosett), i u njega staviti svoje lekove koje ćete, zatim, uzimati u propisano vreme. Alternativno rešenje je ApoDos pripremljene doze lekova koje izdaje Apoteka. Doze sadrže lekove koji se uzimaju u određeno vreme. Proverite kod svog lekara da li Vam je dostupna ta mogućnost! Ako ne vidite bez naočara, stavite ih kada uzimate lek, da možete da proverite da ste uzeli pravo pakovanje. Uvek možete dobiti savete 24 časa dnevno kod Apoteke, tj. njenog Centra za usluge korisnicima (Apotekets Kundcentrum), telefon 0771-450 450 ili Službe za obaveštenja o zdravstvenoj nezi i lečenju (sjukvårdsupplysningen) (broj telefona se nalazi u telefonskom katalogu). Ako iznenada nastupi trovanje, možete nazvati Centar za informacije o otrovima (Giftinformationscentralen), sa kojim ćete stupiti u kontakt na telefon broj 112. Pretekle lekove predajte Apoteci. Neka Vam to postane navika. Nemojte ih bacati u đubre u domaćinstvu, niti prosipati u wc šolju. 11
Hemikalije trovanja Osim lekova, izvesne hemikalije u domaćinstvu podrazumevaju opasnost od povreda trovanjem u kući. Posebno su opasne nagrizajuće hemikalije, kao što su amonijak, kaustična soda, sredstva za otklanjanje kreča i kamenca, sredstva za čišćenje rerne i izvesni deterdženti za pranje sudova. Važno je da se pridržavate uputstava na pakovanjima. Nemojte da presipate hemikalije u flaše od osvežavajućih pića ili čaše za piće, jer se one tako lako mogu zameniti za tečnosti koje se piju. Savete kako da postupite ako posumnjate na trovanje kod Vas ili nekog u Vašoj blizini, dobićete od Centra za informacije o otrovima. Nazovite 112. Deca u kući Većina ljudi doživljava prisustvo dece u svom okruženju kao izvor velikog zadovoljstva. Ali, da li je Vaš dom podesan za boravak dece? Mnoga od uputstava u ovoj brošuri doprinose većoj sigurnosti dece za vreme njihove posete. Ali kada su deca u pitanju, postoje razlozi zbog kojih je posebna opreznost na mestu. Naravno, sigurnost treba prilagoditi uzrastu deteta. Nezatvorena vrata ili prozori često prouzrokuju nesreće čije su žrtve deca. Kuhinja je mesto gde vrebaju opasnosti tu se nalazi šporet, električni uređaji i mnogi oštri predmeti. Uz to je važno paziti na lekove i hemikalije koje mogu prouzrokovati trovanja. Ne zaboravite da dete može da pronađe i one lekove koji se nalaze u Vašoj ručnoj torbi. Na par minuta, pre nego što Vam deca dođu u posetu, pokušajte da osmotrite svoj dom iz dečije perspektive. To je možda najbolji način da se izbegnu nesrećni slučajevi. Tako ćete imati i priliku da svoj dom učinite sigurnijim za boravak deteta. 12
Kriminal Ljudi koji pretrpe krivično delo, pretrpeli su ozbiljno zadiranje u svoj privatni život. Žrtve krivičnog dela žive u strahu i nesigurnosti. Često postoje osiguranja koja pokrivaju materijalne gubitke. Međutim, postoje i lične stvari čija se vrednost ne može izraziti u novcu. Najvažnija stvar koju čovek može da učini kako bi izbegao krivična dela jeste, jednostavno, da maksimalno oteža posao lopovu. Iako postoje razlozi za opreznost, ne postoji nijedan razlog koji zahteva preteranu zabrinutost. Rizik da čovek postane žrtva krivičnog dela je, ipak, relativno mali a apsolutno previše mali da bi dopustili strahu i nemiru da ovladaju nama. Ne puštajte nepoznate osobe u kuću Događa se da starije osobe, kada u svoj stan puste nepoznate osobe, postanu žrtve krivičnog dela u sopstvenom domu. Često su učinioci krivičnih dela vešti i izmišljaju razne razloge kako bi dobili dozvolu da uđu kažu da su bolesni, da im je potrebna voda ili da žele da pozajme telefon. Zato je osnovno pravilo da ne puštate nepoznate osobe u stan. Ako imate lanac na vratima, ugradite umesto njega sigurnosnu rezu za vrata (dörrspärr), jer se lanac lako iščupa. 13
Sigurnosna reza za vrata i špijunka na vratima obezbediće Vam veću sigurnost. Imaćete više vremena da razmislite pre nego što otvorite vrata. Međutim, nikada ne zaključavajte sigurnosnu bravu (tillhållarlås) sa unutrašnje strane. Ne puštajte nepoznate osobe u stan. Tražite uvek legitimaciju. Osoblje Službe kućne nege i pomoći u kući uvek ima kod sebe legitimaciju. Smanjite rizik provale u stan Prilika stvara lopova, kaže poslovica. I to važi za mnoge provale u stanove i kuće. Mnoga od tih krivičnih dela rezultat su impulsnih radnji ljudi koji su u potrazi za brzim parama. Dakle, važno je da se lopovu maksimalno oteža mogućnost ulaska u prostorije. Nabavite dobru bravu. Balkonska vrata i prozori su uobičajeni provalni putevi, a brave su tu obično manjkave. Ako na vratima i prozorima postoje sigurnosne osovinice (sprintar) ili sigurnosni okovi za dodatno ojačanje šarki (bakkantbeslag), lopovu će biti teže da ih razvali. Spoljno osvetljenje provalniku će otežati nesmetan rad. Čuvajte stvari od vrednosti u bankarskom sefu. Lopovi znaju na kojim mestima u kući ljudi skrivaju vredne stvari. Ako putujete od kuće na duže vreme, potrudite se da izgleda kao da ste kod kuće, tako što ćete, primera radi, okačiti odeću da se provetrava. Recite komšijama da putujete, i zamolite ih da prazne Vaše poštansko sanduče. Krivična dela nasilja i krađe Mnogi stariji ljudi osećaju strah od boravka napolju, posebno u većim naseljenim mestima i u večernjim satima. Tačno je da se klima u društvu u mnogim oblastima pooštrila, ali u isto vreme treba imati na umu da starije osobe doživljavaju nasilje ređe nego druge kategorije ljudi. Najčešće žrtve i počinioci jesu mlađi muškarci. 14
Nemojte da nosite velike svote gotovine sa sobom. Budite oprezni kada uzimate novac na bankomatu, i kada izlazite iz banke ili pošte. Pazite na ručnu torbu i otvorene džepove, ne nudite lopovu priliku da lako dođe do Vaših vrednih stvari. Kada ste u kupovini, ne stavljajte novčanik, portmone ili ručnu torbu u korpu ili kolica u prodavnici. 15
Ovde ćete saznati više Želite li da saznate više o sigurnosti i bezbednosti? Ovde se nalazi spisak organa vlasti i organizacija koje se bave sprečavanjem nesreća. Mnoge od njih organizuju i edukativne aktivnosti. Na Internetu se nalazi www.skyddsnatet.nu, jedan od web portala za sigurniju i bezbedniju svakodnevnicu. Apoteket (Apoteka) Telefon: 0771-450 450 (saveti o lekovima 24 časa dnevno), www.apoteket.se Brottsförebyggande rådet (Veće za sprečavanje i suzbijanje kriminaliteta) Telefon: 08-401 87 00, www.bra.se Civilförsvarsförbundet (Savez za civilnu zaštitu) Telefon: 08-629 63 60, www.civil.se Elsäkerhetsverket (Državna uprava za sigurnost električnih instalacija i opreme) Telefon: 0550-85 100, www.elsakerhetsverket.se Folkhälsoinstitutet (Institut za narodno zdravlje) Telefon: 063-19 96 00, www.fhi.se Giftinformationscentralen (Centar za informacije o otrovima) Telefon: 08-33 12 31, www.giftinformationscentralen.se Konsumentverket (Državna uprava za potrošačka pitanja) Telefon: 0771-42 33 00, www.konsumentverket.se NTF, Nationalföreningen för trafiksäkerhetens främjande (Nacionalno udruženje za unapređenje bezbednosti u saobraćaju) Telefon: 08-705 59 00, www.ntf.se/konsument Polisen (Policija) Telefon: 114 14, www.polisen.se PRO, Pensionärernas Riksorganisation (Nacionalna organizacija penzionera) Telefon: 08-701 67 00, www.pro.se RPG, Riksförbundet Pensionärsgemenskap (Državni savez Zajednica penzionera) Telefon: 08-453 69 90, www.rpg.org.se 16
Röda Korset (Crveni krst) Telefon: 08-452 46 00, www.rodakorset.se SKPF, Svenska Kommunalpensionärernas förbund (Švedski savez penzionera iz opštinskog sektora) Telefon: 08-728 28 79, www.skpf.org SPF, Sveriges Pensionärsförbund (Savez penzionera Švedske) Telefon: 08-692 32 50, www.spfpension.se SPRF, Sveriges Pensionärers Riksförbund (Državni savez penzionera Švedske) Telefon: 08-702 28 40, www.sprf.se Brandskyddsföreningen (Švedsko udruženje za protivpožarnu zaštitu) Telefon: 08-588 474 00, www.brandskyddsforeningen.se Sveriges kommuner och landsting (Opštine i međuopštinske okružne zajednice Švedske) Telefon: 08-452 70 00, www.skl.se Vägverket (Državna uprava za puteve) Telefon: 0771-119 119, www.vv.se 17
Sada ste u brošuri dobili uputstva i savete u cilju smanjenja opasnosti od nastanka nesreća. Ovde dole sledi kratak rezime putem pomoćnih reči. U kući Telefon - Pri ruci - Dovoljan broj - Bežični Podne prostirke - Podmetač protiv klizanja - Da li su sve podne prostirke neophodne? Kupatilo - Pod koji se ne kliza - Podloga protiv klizanja u kadi/tuš kabini - Rukohvat u zidu kod kade/tuš kabine - Alat za brisanje poda Vrtoglavica - Uzimanje lekova - Ishrana - Voda - Oblačenje - Naočari Protivpožarni alarmni uređaj - Dovoljan broj - Postavljen na pravo mesto - U funkciji - Protivpožarni alarmni uređaj za putovanje Dobre brave - Spoljna vrata - Balkonska vrata - Prozori TV-aparat - Cirkulacija vazduha - Ne držite saksije sa cvećem i sveće na TV-aparatu 18
Ostalo - Nepričvršćeni, pokvareni i pokidani kablovi - Stabilne merdevine - Bez pragova koji predstavljaju prepreku - Sobne patike koje se ne klizaju - Dobro osvetljenje - Telefonski broj za hitne intervencije 112 - Dozer lekova - Čuvanje vrednih stvari - Saradnja sa komšijama - Špijunka na vratima - Sigurnosna reza za vrata - Kuhinjski aspirator očišćen od masnoće Van kuće - Zaštita protiv klizanja - Pravilno podešena pomoćna sredstva - Dobro osvetljenje u antreu - Stepenice sa rukohvatom - Posipanje peska - Oprezno na bankomatima - Reflektujuće oznake - Zaštitna kaciga za bicikl 19
Kontrolna lista sadrži tvrdnje na koje odgovarate sa DA ili Ne. Razmotrite odgovore i razmislite kako se eventualni odrični odgovori mogu promeniti u potvrdne. Izbeći pad Da Ne Zamolim za pomoć, umesto da se penjem na klupice i stolice. Dobro osvetljenje Lako pristupačne vešalice za spoljnu odeću Stabilno mesto za sedenje prilikom svlačenja i oblačenja Kašika za cipele sa dugom drškom Sobne patike i papuče sa zatvorenom petom koje dobro prianjaju uz stopalo Brišem pod, ali ga ne poliram Podloga protiv klizanja ispod podnih prostirki Pričvršćeni električni i telefonski kablovi Bežični telefoni Telefon kraj kreveta Dobro noćno osvetljenje Prostirač protiv klizanja u kadi, tuš kabini i na podu u kupatilu Klupica za tuširanje ili daska za sedenje u kadi/tuš kabini Stabilan rukohvat na zidu kod kade ili u tuš kabini Stvari koje se često koriste lako su dostupne Nabavio-la sam potrebna pomoćna sredstva Rukohvati i zaštite protiv klizanja na svim stepenicama 20
Izbeći požar Da Ne Protivpožarni alarm funkcioniše Pušenje u krevetu je nezamislivo Aparat za gašenje požara postoji i lako je dostupan, kao i ponjave za gašenje požara Koristim svećnjake od nezapaljivih materijala Tajmer za šporet, peglu i aparat za kafu Obraćam pažnju na kvarove na kablovima ili drugoj električnoj opremi Izbeći trovanja Poznato mi je da postoje pomoćna sredstva za doziranje lekova, npr. dozeri Uzimam propisanu dozu leka Koristim naočare ako su mi potrebne da ne pobrkam lekove i da uzmem propisanu dozu Koristim samo lekove izdate na recept ako su prepisani meni lično Predajem stare i pretekle lekove Apoteci Držim hemikalije u njihovim originalnim pakovanjima Znam gde se treba obratiti u slučaju trovanja Medicinski ugalj imam kod kuće za slučaj da nekome zatreba usled trovanja Opšte zdravlje Krećem se redovno Jedem raznovrsnu hranu. Pijem dovoljno tečnosti Aktuelna telefonska lista ako se nešto dogodi 21
22
23
i samarbete med i samarbetei med samarbete med i samarbete med i samarbete med i samarbete med i samarbete med i samarbete med u saradnji sa Myndigheten för samhällsskydd och beredskap (MSB) 651 81 Karlstad Tfn 0771-240 240 www.msbmyndigheten.se Broj narudžbe MSB 0076-09 ISBN 978-91-7383-037-9 24